Учитељ

42 и то, де у моралпо васпитање не улази „теорија“ Бупљења нечистоте рукама.

16. 1. 1891. год

Београд. | К. Петровић

учитељ

О СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ Школи

ТОВОРУ од СРЕТ. М. АМИЋА

хредавача Нишке Учитељске Школе.

Преосвећени Владико! Поштовани гости!

Дозволите ми пре свега, да вам, у име наставника, и ученика Учитељске Школе, рекнем: „Добро сте нам „ошли на славу!“ _. и давам најсрдачније захвадим на пријатељској посети.

Српска слава, по суштини јесте један од најлепших обичаја. Тада знанци и пријатељи походе један другог узајамно, — иду један др гом на славу, честитају му је, и желе му сваку срећу и напредак. Који се мрзе, ти не иду један другом на елаву.

Овај лепи српски обичај пресађен је и у шеолу, те и све српске школе у Србији, а и по осталом српству, где се може, славе Св. Саву. И наша, школа, као расадник наставника, гиколских, слави данас ту своју "славу, и дочекује госте.

%) Овај је говор држан о светосавској прослави у Нишкој Учитељској "Шкоди, 1890 године. — Неке појединости из овог говора ниву тада, читане вбог краткоће времена. ;