Учитељ

437 Ово је једини дан у години, кад Учитељска Школа, "наставници и ученици заједно, као једна целина, излазе пред грађане нишке, и дочекују их као своје. тосле. Овоје с друге стране опет јединидан у години, где се даје прилика и грађанству, да покаже своју пријатељску пажњу и наклоност према нашој школи тиме, што ће нам дођи на славу. И ова овако одлична данашња посета наше славе, даје нам уверење о вашој пажњи, о вашим симпатијама према нашој школи, а то нам опет даје снаге за, истрајност у нашем мулном послу. Ми вам с тога још један пут захваљујемо, и велимо вам: „Добро сте нам дошли!“ —

Поштовани гости — обичај је давнашњи, да се у овако свечаним приликама прозбори и која озбиљнија реч о општим потребама. То је, мора се признати врло леп обичај. Сваки од нас је заузет у својој дужности, на дому, и у кругу својих сродника, и познаника, са толико ситних свакодневних мисли и послова, да му скоро и не преостаје ни мало времена и за размишљање о општим стварима, и општим потребама. И онда, кад ће се разговарати и о томе, кад се не буде то радило ни у овако свечаним приликама, као на пример што је сад ова овде Овај обичај, да се у свечанијим приликама држе озбиљнији говори за иста, је права потреба. И наша школа, није хтела да обиђе тај корисан обичај. Случај је пак хтео, да та пријатна „дужност падне ове године мени у део. ја сам је примио, и изабрао сам да, колико знаднем и умеднем, проговорим коју о српској ационалној, народној, школи. — Држао сам, да ће та тема одговарати најбоље, и. овом чисто српском празнику, и овој шкољи, и овом добу, у ком ми сад живимо.

7

Молим поштоване слушаоце за двоје: прво, да ми за неколико тренутака поклоне пажње, и друго, да после са критиком буду благи и штедљиви.