Учитељ

је последња вештачки створена, опда она доводи до господства грубе силе. Потчињени ученици трпељиво сносе притешњавања од стране својих овлашћених другова, знајући да ће и они доцније угњетавати своје млађе. Тако на пр. знаменити германски Философ Јован Готлиб Фихте сам вели, да кад су га тукли старији учепици, увек се тешио надом даће доцније и он сам тући друге. Овај нам пример још јасније показује да раздељавање ученика ствара интриге, партије“) и унутању међусобну борбу, која сачињава главни узрок свију нереда. Зар се из свега досад реченог не огледа изван-

(а можда и данас7) практиковао у Београду пред очима свеколике наше педагошке интелигенције. — Пређашњи ректор и васпитач Богословије — а сада великодостојници — јавно су огласили да сваки старији учепик (особито ту раз). има право (ма и за најмању непослушност) опалити шамар млађем другу, усљед чега је у току кратког времена овладало мећусобно песничање и шамарисање са најжалоснијим посљедицама, Свакојако ради веће јасности и верности није, излишно изнети бар и нај- | краћи дијалог из поменуте дисциплипарне практике, јер је исти од речи до речи преписан из једне ђачке прибелешке од 1882 год.

Млађи ученик: Молим господине четвртак (т, ј, ту раз. П, опалио ми «врућ шамар» !

Ректор. А зашто 7

Ученик. Зато што му на калимегдану нисам скпнуо капу,

Ректор. Ћути, дете, има право, старији је, тако ћеш и ти кад будеш четвртак...!

Ученик. Али молим господине ви сваког дана у лекцијама спомињете убратска једнакост и хришћанска љубав“...

Рек. У хапе бунтовнче! Симо, води га7 «Осам дана о сувом лебу и води». Са своје пак стране понова тврдимо да је све ово сушта истина коју и сами ови педагози не могу порећи.

5 Најбоља је да се ово зло не појављује, али кад су се већ појавили раздори и партије, онда при стишавању и примиривању не треба. утицати непосредно, већ правилним објашњавањем праве истине, због које је поникао међусобни ђачки раздор. «Ако би учитељ (или школска управа) смислио да сам непосредно уђе у средину већ пониклих школских партија с цељу да их правило упути, па било то јавно иди тајно у таквим случају учитељ не само да би дошао у незгодан положај и изгубио и аукторитет, дего би му и сав труд био узалудан, јер партије не трпе мешање разнородних елемената, а још мање дозвољавају да их упућују.“ АПретете Радасовлк.