Учитељ

96

што се у грађанском животу закон јавља као неизбежпа, потреба у извесном правцу стално утичућа и безпристрасна сила, такав исти карактер треба да носи правилна и категоричка учитељева заповест која унапред размишља, о свима индивидуалним учениковим особинама. У свима школама, у којима влада правилан поглед на категоричку заповест, тамо се ученици врло радо покоравају, јер никад не виде учитељеву самовољу, већ појаву више неприкосновене праведне силе, пред којом се све клања. Свако учитељево попуштање и оступање од натегоричке заповести, само отежава школски дисци= плинарни рад. Јер ако само једанпут категоричка учитељева заповест није испуњена, тада ученик и други пут, налазећи се у сличним околностима, и нехотице долази на мисао да је и сада могуће учинити изузетак. И захваљујући дечјој лакомислености, ова се над» претвара у тврдо уверење, које му служи као мотив за нарушење закона. Детету, коме су један пут већ попустили, потребна је много већа унутрашња борба да би се могло други пут уздржати од законског нарушења. Шта очекује ону школу, у којој је попуштање и слаботиња прешло у сталан обичај: Може се рећи да што је већи број одступања од категоричких заповести, тим је већи степен недоследности, која више отежава дисдишплинарни задатак. И обрнуто у колико је аукторитетнија учитељева заповест у толико је већи степен њеног испуњавања. За то је најбоље ако су раније предвиђени и одређени сви они случајеви, који се искључују из опширног утицаја учитељеве заповести, на пр. могу бити поступци недозвољени у опште, али се дозвољавају у неким случајевима. Благо оном учитељу, који вешто предвиђа и оглашује за изузетак сваку најмању ситницу пи то увек пре но што је изрекао своју заповест. Поред овога од учитеља се захтева да јасно зна шта он истражује од својих ученика. Свака његова. заповест треба

да је јасна, како би њен смер био очигледнији за уче-