Учитељ

83

дели смо да пасивна ђачка послушност није последњи смер школске дисциплине јер и код ње провејава опљ природна поступност, која је позната у човечијем развитку. Свакојако, школска дисциплина с правом захтев: од ученика апсолутну послушност у име оног благостања које оно допричоси својим правилним педагошким упуством; јер се пмретходно и од учитеља захтева потпуно разумевање своје дужности и разумно доследи! план утицаја. Бенеке вели: идеална нормалност за све друштвене односе састоји се у томе, да морално им интелектуално развијенији упућује и руководи онога, који је још: неразвијен. Ова норма служи као најглавнија погодба у васпитању. Према томе, свака послушност утвр“ ђена на овом темељу, не само што не уништава самосталност карактера, него у исто време служи и као природна школа за грађански морални и интелектуални рад.

При расматрању спољашњих средстава школске дисциплине, треба особиту пажњу обратити па школски рад о чему Бенеке врло јасно говори, да већи део дечијих несташлука порађа се због досадног стања. Јер дете исто тако тежи да види и чује кас што желудац тежи да свари примљену храну. Ако природне тежње вису задовољне, онда умножене силе траже излаза п не налазећи га, стварају неспокојство. Познато је да се код зрелијих људи ређе дешава споменуто стање, пошто ве круг њихових представа оснива на правилној и опширној радњи интелектуалног усвајања, које новим силама лакше налази излаза. Но ако нагомилане виле немају излаза, онда се и код зрели људи примећава, то исто неспокојство и вечито колебање, као п код деце. Овакво психичко стање може доћи до крајњих граница. када човек без икаквих, по спољашњем пзгледу, очитих узрока, а само због незнања нашта да употреби своје силе, долази до очајања и самоубиства. На овом је месту најумеснија народна Фплосовија: «леност је мајка. свију грехова» Сваки је приметно како беспослено дете.

6