Учитељ

118

Мати на пример, не зна ни за шта прече, но да,

покара своје дете речима: «Не смеш то да дираш, упр- |

љаћеш се!» Али ако је то већ било, онда: «Што си

се упрљао, чекај! казаћу оцу он ће те излупати!> итд.

И тако доиста и бива. Отац долази и чини своје... Ох! кад би само знали, кад би разумели такви родитељи шта су у стању кадри да учине са овим и оваквим својим поступком! Они не само да тиме нису своме: најмилијем чеду, угушили тај нагон, који би можда у животу његову био од пресудна значнја, већ су истргли из руку својих, и своје деце, најдивније средство за развијање : доброг срца п нрепке воље. На њено јачење: није се ни најмање пазило. Она је се чешћим поступцима, овакве природе, све више и више тукла, док се није са свим угасила и подлегла незваној лењости, од. које многа деца, па и одрасла, пате. Ово је штета, али само — негативна... Позитивна штета лежи у томе, што се таквим поступком родитељским, отргло дете из по-

сматрања живе природе. Отргло се из средине оних

предмета, који су привлачили његову пажњу, и које је оно желело да посматра, те их после изгубљене воље: и времена проучава овлаш и без воље; што не оставља у души никаква трајна утиска.

Па, кад услед таквих поступака, чинимо овако страшне погрешке; зашто онда не бисмо узели са свим "други појам о тим наивним дечијим играма и забавама, кров које душа њихова говори: Зар, не би било лешше и корисније за дете, кад би се оно још упућивало, у свакој прилици, на правилан рад, па у башти: грабуљало, копало, садило, заливало, брало цвеће, паковало у разнобојне ките и радовало. бе само, своме очитоме успеху, ито још уз родитељску и учитељску помоћ:... Би заиста. Оно би тим путем, играјући се, научило за веома кратко време много више,

него годинама из оне силесије књига, које му кроз руке. |

прођу.

“У