Учитељ

182

Полазећи с правилне дисциплинарне тачке гледишта, по којој треба примењивати казне са особитом пажњом и штедњом, са свим природно излази да је идеална жеља. · школске дисциплине — осуство сваке каштиге или другим речима осуство таквих околности, које нас прину-_ ђавају да прибегавамо кажњавању. Раније смо споменули да се сви педагози слажу п веле да се каштига трпи као нужно зло, за то што је на практици немогуће остварити идеално савршенство. Бенеке вели: «кад. би се васпитање вршило потиуно правилно, онда не би било нужде ни давати награде нити казнити» У овом смислу још се опширније изражава Кер, један од бо- | љих немачких практичких педагога: „Ако учитељ често. прибегава казни, отда је то веран знак, да оскудева у вештини. Лична, учитељева достојанства увек се налазе у обрнутом односу према. броју казнених случајева, т.ј. у нолино се више практикују казне обично бива да је у толико гори учитељ и у колико је бољи учитељ у толико је ом ређе принуђен наожсњасати; јер је способан, стре-_ чавати и угњетавати неред у самом његовом зачетку» А. најоштрије се изражава руски анатомичар и педатог Лесгафт, који у својим школским типовима вели: „казне су хирургијски апарати, који су непотребни у нормалним погодбама васпитавања, зато их треба. истерати из школе.»

(СПРИШЋЕ СЕ.)