Учитељ

181

вољавала смер заплашивања, — тек тада треба расуђивати о степену повишавања. Нека учитељ има увек на уму да школска дисциплина не влада богатим избором и разновроношћу у каштигама, јер и саме школске каштиге не допуштају особито велики број кривичких параграфских басамака и корачајући по истима без обзира са свим је лако брзо се попети до највишег стуња, са које висине учптељ је са свим онеспособњен за правилио дисциплиновање, јер тада је блажијим мерама одузео праву моћ њихових васпитних утицаја. Ово је очигледна нетактична крајност, од које треба сваки учитељ да се пази као од живе ватре. Учитељ треба да је врло пажљив у кажњавању и да се тек у крајњој нужди лаћа силнијих мера, ако не жели појаву дисциплинарне реакције.) Да не би каштига изгубила свој васпитни значај, а и ради успешног ут"цаја и повишавања у кажњавању, нужно је чувати ђачку осетљивост према казни, те да не би огуглали пре времена. Зато се од школског дисциплинатора захтева да врло штедљиво располаже спромашним негативним средствима школске дисциплине. _ Кад је већ очигледно да треба избегавати све строжије "Форме кажњавања , онда је исто тако нужно пажљиво практиковати и блажије каштиге. Ако се ученикови несташлуци непрестано понављају, онда треба полако и поступно подизати степен казне и никад не заборавити златну средину.

7) «Свако наше развијено осећање захтева све већи и већи надражај, јер на основу стално утврђеног Физиолошко-психолошког закона "побуда расте у геометријском прогресу садражаја или она је пропорционадна логаритму надражаја.» (види УУ, УУплаф. Отиплдхћесв дег рћјоћогласћеп Рајсћоћогле. Бејрде, 1874. 5. 314). То што је данас произвело "одређено осећање, сутра већ утиче слабије; с тога се јавља потреба за јачање надражаја, да би се одржао ранији афекат. Ова. појачавања, надражаја пршјатно нас побуђују, но у исто време порађају осећање, које мало по мало. прелази у страст и напослетку тако нас обузме да теве наше тежње и побуде концентрише само на буђење задовољавања. "споменуте страсти < Левсгафтђ, Школђнне типн. стр. 39 — 40.