Учитељ

180

Учитељ тек онда одређује Форму и степен казне кад. се је већ појавио сам Факат за примену исте , јер је нужно да школска каштига стоји у врло тесној унутарњој вези са самом суштином забрањеног поступка, ако желимо да иста произведе силан упечатак, који. потсећа ученика на ред чим се јави саблазан. Осећање је још јаче и живље у колико је казна, очигледија посље-· дица габрањеног поступка. Овде се по себи разуме да је за успех казне потребно да учитељ изриче налштигу потпуно беспристрасним тоном. Он је дужан уклонити све спољашње околности, које би одвраћале ученикову пажњу од поражавајуће га каштиге. На овом месту све: што је речено о досљедности заповедања односи сеп "на случајеве кажњавања. И у овим случају, као и при забрањивању, учитељ утиче у име вишег закона правде, пред којим сеп вам дисциплинатор клања као пред неизбежном силом. И при изрицању каштиге са свим је неумесна учитеља сумња, колебање у опште ови изрази. неодлучности, не заборављајући у исто време да је школска дисциплина врло штедљива у примењивању каштига. Ако казна није постигла потребан васпмтни утицај, онда, је неумесно одмах се лаћати строжије мере, мислећи да је неуспех због благости примењене наштиге.') Нека свако понављање дечјих погрешака изазива код учитеља дубоко размишљаље и питања: усљед чега се неки несташлук тако често понавља ' Зашто је примљена казна. остала без успеха ипомоћу каквих васпитних средстава. може се исти несташлук уклонити! Па ако и после овако зрелог расуђивања учитељ долази до тврдог уверсња · да раније примењена каштига у самој ствари није зодо-

1) Обична погрешка многих педагога састоји се у томе, што се руководе са севим погрешно појмљеним тезисом, који је по својој суштине потпупо нривидан, да се силан упечатак може уништити још силнијим, На тај начин, старајући се уништити стална раздражавања вештачким мерама, ми у исто време нехотице помажемо њихов развитак." ЛесгафФтђ. Шкоанљвне тппн, стр. 84—85. 1: