Учитељ

163

не може се ни замислити без награђивања у гореспоуенутом смислу, јер чак и зрели умови п чврсти карактери врло често малаксавају, само ако у свом раду сретају равподушност од стране својих ближњих. А шта се може очекивати од детета, код кога су се тек почеле развијати силе, за то и видимо да се исто на сваком кораку спотиче само ако не налази потпору, утеху пи одобраване од наставникове стране.

Но поред свеколике потребе награђивања споменућеко, да неправилно и невешто примењивање овог васпотно - дисципшлинарног средства, као и злоупотребљавање, може изазвати врло опасне последице у моралном погледу. ) Јер неправилно примењена награда може развити код ученика сувишну гордост и славољубље, а у том случају награде могу добити значај смера т. ј., кад ученикови поступци непосредно зависе од награда јер га не побуђује морално осећање љубави према врлини и тежња за унутарње сопствено усавршавање, већ обрнуто — ученик чини добро само да би се одликовао пред другима и добио похвалу или награду. Такав ученик цени врливу према обећаној награди. Но ово је општа норма за сва васпитна средства, јер и најполезније оруђе у рукама рђавог мајстора претвара се у штетно. Зато се и код награђивања захтева особита, пажљивост. хваљен или награђен ученик задобија живу енергију и убеђење у своје силе; а ово га унутарње подиже и учвршћава,» Елоницеји, Похвала и награда; у журн. «Семља и Школа» П учебно воспитателљнни одбађ за. 1а 9 г. Бр: ( отр 2о

6) усљед поменутих злоупотреба јавља се мнење, које прелази у крајност кад вели да су награде у неком погледу опаспије за морал него казне; пошто „казне бар у неколико мотив за испуњавање обавеза бар преобраћају“ у плашњу однепрпјатности; међутим награде — пети мотив претварцју у позитивно побуђивање жудње, које тако силно гротиврече самој суштини морала, да се усљед тога не може основати чак ни механизам добре навике.» Ууену АПсетете Радаг. 5. 183.