Учитељ

252 мишљања о учениковим индивидуалним особинама,“ и питања. Где ће отићи истерани ученик! Да ли је право да исти ученик падне на терет другој школи и да ли ће се тамо поправити; () свему овоме треба озбиљно да, размисли школска, управа пре, но што се реши искључити ученика. Узимајући у обзир и чисто педагошку критику, који против истеривања ставља још оштрија питања: Гонећи ученика из нашега завода да ли смо уверени да ће истерани ученик добити потребно васпитање, и напослетку, зар је праведно истерати ученика, из школе, кад нема специјално исправљајућих школа за такве ученике ;

Школска дисциплина очински се брине и за будућност истераног ученика, с тога се ова казна само тада може назнати педагошком, кад заиста препорађа залу"талог ученика. Истерани ученик треба да је подвргнут правилном педагошком надзору, јер у противном случају исти добија већу слободу за усавршавање у прављењу нереду, па за то треба да је искључени ученик пропирционално својим силама заузет послом, како би му што мање времена, остајало за прављење несташлука. Исти радови треба да служе као средство за уређење новог учениковог живота. Ну, ако се деси да ово сред-

у) «Ученик лицемерног типа увек се одликује сопственим хвалисањем и суровошћу према млађима и нижима, — ласкавошћу и плашљи“ вошћу према силнијим и старијима, Због клевета, спаеткарења, наговарања, шпиунства и лажи постаје несносан друг и укућанин... Ако би такво дете истерали из школе за лењост и остала слична својства, илн у опште, ако би на њега школа учинила слаб утицај; онда ће се такав ученик јавити у друштву под Фирмом мирног патриоте и страдалца, разигравајући улогу оца и добротвора, или под Фпрмом Фарисеја — ових штетних друштвених паразита, који никад не пропуштају ни један корисан случај док се сами не користе и то у форми опих самоуверених људи, за које не постоји никаква светиња, него само једина лична корист и задовољавање својих личних тежња и потреба,“ Легафтђ

Школљиче типн стр. 19—20.