Учитељ

960 Бо

јално педагошку компентенцију. С тога по вољи царице. и настојавању великог руског педагога и родољуба Бецког') 1782. год. установљена је «комисија за оснивање основних школа.“ У ову комисију ушли су људи са, широким педагошким погледом на народно образовање. У помоћ истој комисији позван је славни у Јевропи, познати Србин, педагог Јанковић и на тај начин 1786 год. 5 Августа издан је у Русији први органски закон за народно образовање под именом «Устава училишцљ»“) због тога се јавља хуманитарнији поглед на наставу и школску дисциплину. Исти устав захтева од наставника. да се у свом раду свима силама старају, како би ученици свако њихово предавање могли правилно разумети. Да наставници својим владањем служе ученицима као одличан пример побожности, поштења, учтивости, друокељубља и приљежности. У опште наставници су дужни речју и делом искорењивати сваку предрасуду итд.

За владе императора Александра П. поред општег прогреса свеколике руске литературе. видимо велики покрет и напредак и у педагогији. Јавља се читав хор педагога, који својим неуморним трудом за краФао време прилично узвисише школу пи њену дисциплину, за коју се у средини овог столећа најусрдније стараше бивши референт кијевског учебног округа Н. И. Пирогов и ма– · лаксавши у борби против сурових друштвених навика напослетку ставио је овакво питање: Зар је немогуће у нашим школама са свим уништити телесну казну: и после дубоког расуђавања дошао је до тврдог уверења,

5 Који је у то време владајућу Филантропску школу енергично. расађивао и на необрађено руско земљиште, зато га је најлешпе карактеризирао и похвалио тадашњи песник и знаменити руски књижевник. Двржавин, који је између многобројних својих ода — једну специјално.

посветио Бецком. |

. 2) А. С. Вороновљ, Историч. статист, обзорљ учеби. окр. Его же; _ Инковичљеде Мирјево.