Учитељ

261 да. је немогуће телесну казну од једанпут уништити, зато је треба, и у руској школи привремено оставити као велико зло, које подржавају услови друштвеног живота. «још у прошлом веку, вели Пирогов, прут је био уништен на артији. У упутству за учитеље Ти П. реда руске империје 1794. год. најстрожије се забрањују телесне казне. Но сви ми знамо да сличне забране нису помогле, пошто су родитељи. а тако исто и наставници тврдо убеђени да је телесна казна нужна. Ђачки родитељи и моле наставнике да им батинају децу говорећи, да их и сами код куће туку. Ученици 6 и 7 разреда гимназије, што-но веле данас сутра студенти, кришом од школсоке управе, туку један другог за најнезнатнију зађевицу. Но многи ће нам рећи, та у томе се баш и састоји школска дужност да се енергично бори против предрасуда и рђавих навика. Разуме- се да тако и радимо. Ми се боримо, али са тврдом увереношћу да рђаве навике и лажни погледи не могу се реформисати само претписима и писменим правилима. За то устајемо против батина, и гонимо је не само писмено пресудом, него и на делу. Прут треба да шечезне из школе не само по наређењу власти, него и по отитем акламационом убеђењу учитеља — кад сви овладају вештином да прут замене иравим моралним средствима. Каква. нам је корист Од тога, што смо прут уништили на артији под Фирмом хуманитарности и сувремености, кад је он и данаг прво практично средство, које многи наставници и родитељи већином сматрају као неопходно.» И тако дакле, овај руски педагог вели: немогуће је изгонити батину из школе, кад је сам друштвени живот заштићава. Од тог времена још већма се почео увећавати број специјалних педагога , који својим радовима умањавају број таквих школа, у којима се практикује телесна казна. Но ипак

5 Н. И. Пироговљ. Собранје литературно - педагогических статећ 1861 р(отр. 199 140.