Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

ал

Родољуб. Књига за децу, удесио М. Јовић учитељ. Београд 1891. Цена 50 п. дин.

Некада се у педагошком свету водила подуга препирка око питања: шта да се пише за децу О чему деца да читајуг — Данас је са том ствари на чисто; питање о потреби и сврси, о важжности и утицају дечије литературе расправљено је. Пресудне околности, што леже, донекле, у самој природи тог малог читалачког света, већ у напред одређују предмете и материјал, који треба да послужи омладини као лектира т. ј. да уђе у литературу. Кад се томе додаду још и равни педагошки обзири, а узгред још и потребе за наше чисто народно образовање онда је излишно доказивати неопходност што пространије дечије литературе. Али с друге стране ваља бити на чисто стим да наша дечија литература треба. да потпомаже и крепи наше, народне особине. И ако, дакле, дечија литература треба да има у себи нечега општег, универзалног, за нас за наше прилике, боље рећи неприлике, она мора ла буде врло обазрива у избору и разради васпитног материјала.

Друго једно питање, исто тако важно, а које лежи у природи самих писаца, јесте: како да се пише за децуг — Наравно, да. је немогуће прописати шаблону, по којој би се требали да пишу. састави за децу. Али, свакако, једно треба имати на уму; а то је, при читању изазвати у деце што већи интерес, што живље саучешће. Овде највише важи оно рранцуско: стил је човек... И који писац успе, да потребно интерссовање изазове и држи, тај чини да се његова књига ближи све више, оном васпитном идеалу, који

педагогија вазда истиче, т, ј. ту књига постаје достојно васпитно

и образовано средство; ту она врши савесну улогу доброг учитеља ван школе. У овом случају, кад детету књига омили више но игра, или бар толико, колико и игра, она онда, и без предумишљење дидактичности има куд и камо већу педагошку васпитно-

образовану вредност, но што је има званична настава. Овде дете