Учитељ

7 Тако исто не може се заштитити око у положају, који

препоручују браниоца косога рукописа, јер би то било

штотно по слабу кичму у деце. Каквом је неоздравом уте-

цају изложена кичма и грудни кошу ученика, нарочито кад им књига лежи десно од средине тела, зна сваки,

који је глидао ученике, који седе рђаво кад пишу, и

неће посумњати у Шубертове речи који каже: «да кривљење кичме бива већином у школско доба, о чему има осведочених испитивања.» Навешћу само два податка, које је изнео Др. Мајер из Фирта. На страни 8-о] свога списа), саопштава он да је у једној школи у Фарту. од 336 ученица, нашао 189 које нису биле права, уз-

раста и, да се уједном тамошњем мушком разреду, по-

чеци кривљења кичме од 29", за годину дана, готово удвојили. Не треба сумњати о ономе, што вели Мајер: «Идеалан и најмање шкодљив начин писања био би неоспорно онај, при ком би тело и глава са свим право стајали, обе руке биле приближно у истом одстојању на наслону за писање, књига пред средином тела, а редови (писани) паралелна с ивицом стола.» И ако Др. Рем-

болд против држања тела при усправном писању и пре–

тив усправног писања, наводи само један једини разлог говорећи «да оно нема у себи момента кориснога: по здравље,» ји да при таквом писању прети којима се шине

и рука чине покрете, који «јако заморавају» он то оснива,

само на свом властитом искуству. Многи од 'оних, који

само због бржег писања бирају усправан рукопис (ја,

имам писама од присталица овакога начина писања из. разних крајева Немачке, Аустрије, Северне Америке) и искуство, које су у том добили многи овдашњи учитељи,

међу које долазим и ја, неоспорно побијају горње наводе Дра Ремболда. Страх противника, «да ће усправно исање:

КА а Оса 8 «Орје Басе дез Небез Бет Зећгеђец <

3: Вешђо а. а, О. стр. 47 и 50,