Учитељ

347

се проучавао и из закона, који су на основу једностраног проучавања били постављени.

Главна тешкоћа да се педагогији даде што позитивнији карактер, да добије што ширу научну почву, лежала, је већином у погрешним методима којима, се олужила. А наука, која јој за основ служила, за дуго времена није могла да се макне од оног мишљења: да је душа човекова самостална, невештаствена и одвојена од. тела. Наравно, да су и закони што су из тога тврђења, произишли, били сумњиве егзистенције. Као што се види основни појмови психологије нису били кадри ни себи,

а још мање Педагогији. да створе и учврсте научни темељ.

ар. велики енглески ФилософФ наших дана, са особитом оштрином износи: како је била погрешна и | деспотока. метода наставе и васпитања. Суморним а живим бојама. оцртава он стање претходних векова. Тада, је владало оно: слушаји веруј, али даље не питај ништа ! Бо беше, у главноме основа свима методама, то беше најзад и једина метода. Школа је при свакој прилици, појепз уојепв рекапитулира заповести црквених отаца. Не треба, ни говорити, да је школа омИ ИАТА људе за

све друго, саме не за живот. Ж

Са стукнућем утицаја цркве и њених догми на ја-. ван живот; са развићем и усавршавањем модернога, друштва; добитком политичких слобода и слобода веропсповеди; са појавом нових појмова о сврси живота, о оврси наука и односи у друштву су се знатно изменили, добише знатно другачији облик. Покрети друштвени и

политички утицали су са својим сувременијим захтевима, ·

п на сувременије ковституисање школе. Ти покрети чи- | нили су да је школа добивала све одређенију форму, савременији облик. Дотадања милитарна метода, што је у њој владала, показа се као незгодна и штетна за развиће духа, свести, морала, показа, се убитачна за на-