Учитељ

Ра

предак човечанства. Са, одбацивањем строго црквено догматичке, а у основи солдатске методе, поступно падаше обручи што стезаху развиће школе. Оснажи бе мисао: обратити пажњу и на индивидуу. Дотадања метода није о. њој ништа хтела да чује ни да зна; није хтела да | обрати пажњу индивидуалним особинама оних , којима

је свој труд, своју науку посветила. Тежило се да у

животу школе влада зајдница; али је та зајдница била. једнострана, била је спољна, Формална, али и не духовна. _ Тадања метода у васпитању напуштала је индивидуу на

рачун неке догматске сврхе, коју нико није разумевао.

Због те сврхе нико од васпитача није ни хтео да се

бави таквим предметима као што су: проматрање пси-

хичких способности, делатност Фантасије, развиће воље,

учвршћавање карактера итд. То је узрок био те јеим

настава увек текла без живости, натегнуто ; а искуство,

метод очигледности дуго ћутао уфалчован негде у бу-

џаку ван школе, чекајући и сањајући да ће га се ваљда,

ко ма када сетити.

И тек у новије време поста она један од пресудних момената у васпитању. Искуство доби своје значење тек пошто се Философека мишљења измиголише из религиозне чауре, у којој су се спутана окретала; и пошто природне науке добише полета и моћи да се експериментативно изучавају и усавршавају.

За то доба везује се и метода очигледности и до_ цније методе у настави. Са увођењем нових средстава, при изучавању природних наука с механизам у настави осети се, сам по себи излишан; а с њим оде у прашину заборава, као све непотребно оно «на памет» учење. Што се исто још и данас овда онда употребљује у настави, то се има приписати несавршенству средстава наставних и још недовољном познавању принципа очигледности .