Учитељ

аи

Не потраја дуго, а попа дође. Даница већ беше. спремила каву и они заседоше. — Где си ти човече ; — Пита Милан попу. -— Ево ме, брате !... Мало сам и у послу. — Имаш данас посла, — Па... немам, вала. Зи — Онда остани. =— И ја то мислим. Рад сам са, тобом мало у школу, да видим твоје ђаке. — Лепо. И кмет рече да ће доћи. Него кажи ми: какав је то човек

|

КА пОВек, сељак, земљоделац. Није мого да. изађе из атара нама, па се примио тога посла.

"Опет је добар. Сто на сто бољи од Стојана и свију што. пре њега бише!,..

ј

—- Дакле, од њега може нешто бити! =— Може, може ! — А какви је Ивановић

— Добар.

— Перић '

— Добар и он. -

= А Којић:

— И он!.. Сви су овде добри сем Стојана и оне двојице Челића. То су себичњаци.... Њима је милији туђи грош од здравља! — рече попа...

— Они још у разговору, а бану кмет.

— А, ево и кмета! — рече Милан.

Ту се повдравише те седоше. „Водили су разговор

о школи. Кмет причаше како је већ купио дрва за целу годину.

= | ПО6О, виц! вели попа. — 'Оћу, вала, па да нам деца. не дрћу од зиме, и да учитељ мора да ложи ограду. Кад је чкола, нек је чкола, и кад се уча 'вако труди да се и ми покажемо! · — Па добро су и други расположени према школи.