Учитељ

438 - ,

'обавестити да Македонац није Бугарин, да Банаћанин није Шваба па тек онда да је Словак наш рођак.

д. У трећој причи говори се о велесбиљу, како је то отровна | биљка п како се неко дете А ПОРА њоме. Прича је добра а и поучна такође.

4. У причи уШта је то доброчинство“ прича се о некој сиротој удовици, која пије могла хранити децу своју. " Њивица није добро родила, а после неког времена изгуби једину кравицу своју. Каз је отишла у цркву да се моли Богу видео ју је неки богат човек како плаче, па се сажалио џ послао јој неколико џплкова брашна п једну добру краву. И ова је прича добра.

5. У причи шта је то родољубље“ прича се о Ивану Кнежевићу, који је од Турака откупљао робље. И ова прича добра је.

6. уНе једи зелено воће» то је шеста прича у овој књизи. У њој се казујс како је неко дете јело зелепо грожђе, па се разболело и умрло. Ова је прича слична једној причи из читанке, али је лошија од оне из читанке. Јер она из читанке у кратко изпови како је неко дете опоменуто било да не једе воће зелено, а оно је јело, па још је тело сакршти, после „добило грозницу и због ње није смело после јести ни врело вође. То је природно и лепо изведепо. Међутим у овој причи деда прво прича унучићима како је сусед имао неку ружу, па је донео у школски врт, да је учитељ негује. Она се осушиља. За тим деда објашњава да та ружа јесте син суседев, који је јео зелена грожђа и умро. Ухватила га први дан грозница, други дан врућица, траћи дан умро! Т) је неприродно и невероватно да тако исто може бити баш од зеленог зрожђа. Да је барем друго какво зелено воће, али грожђе са свим зелено и не може дете много јести, одвећ је кисело и непријатно а полу зрело није тако страшан отров.

Т. У седмој причи говори се о томе, како се дрво храни. Ова прича бола би добра да на крају писац није учинио једну крупнију погрешку. Како дрво жилама сише храну из земље, на послетку вели; „Кад вода дође у лист, она се ту испари. Та се пара зове кисеоник“. Међутим то не стоји. Пара је пара, а кисе- | оник је нешто друго. У опште овом је причом рђаво објавињона „деци како се биљке хране, -

8. У причи убНе буди брз у говору“ деда хоће деци да објах сни пословицу „Испеци па реци“, па им онда прича како је неко. "дете било брзо у говору и једном рекло другом детету: „Оди јеј кудтуса врућ док је“. Друго дете било такође брзо у говору па

_ одговорило : » Хвала, сира пошла кад сам јела, па нисам ни сладна“. Пама се пак чини да је незгодно што је писац брзеплетост