Учитељ

626 НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И ОРЕДЊИХ ШКОЛА

стању, да се сами непосредно тим благом послуже, што међу тим —- изгледа нам — ни најбољи преводи не могу заменити. За то и држимо, да, би горњу погрешку требало уклонити што пре и поново завести обавезно учење оба језика, ако се жели да и васпитање буде мање једнострано. И онда само долази специјално питање, који од тих језика треба пре почети учити, у коме добу и како да се најбоље предају.

Ну са старим класичким језицима стоји мало друкчије. Противници наводе, да им у опште није места у средњим школама, пошто су то језици изумрли и да према томе немају никакве практичне вредности.

_ Јасно је, да је овај разлог посве слаб, да би могао послужити против њих, јер већ знамо, да непосредна практична вредност ни једног наставног предмета — па дакле ни класичких језика — не сме бити меродавна за васпитне школе. Што се тиче другог разлога, који се чешће против њих наводи: да су тешки, да одузимају мпого времена и да се све, што је на њима, написано, може наћи и на немачком и Француском језику такође неће бити потпуно оправдан. Нама се чини, да преводи не могу никад довољно заменити оригинале. Читајте наше народне песме на немачком језику и видећете какво грдно разочарање! Оно одушевљење, онај полет мисли, она лепота језика и израза мисли, све у чему сте уживали, читајући српски, све је то на немачком језику изгубљено. Држимо, да се исто тако мора осећати, када се на немачком или Француском језику читају класични производи старих народа.

У осталом, да ли случајно немачки и Француски преводи могу заменити грчке и латинске оригинале, могу одлучити само. они, који те језике довољно познају. На њима је реч.

Као разлог за учење класичких језика чешће се наводи, да су они «духовна гимнастика,» јер служе за развијање општих духовних моћи и да су најбоље средство за тако звано формално васпитање. Ну ово је једна општа Фраза и једна општа заблуда, јер то могу тврдити само они, који не познају модерну психологију. То је заблуда, која се датира још од Аристотела и његове теорије о душевним моћима, (2еејепуегтпогеп), коју је још Спиноза покушао да обори а коју је Хербарт доцније са свим оборио. И данас не познаје научна педагогика ни једног предмета, који би био таква духовна гимнастика и сред"ство за Формално васпитање, које и не постоји у томе смислу, како то још многи верују.

Од далеко већега угледа је разлог, да класичке језике треба учити ради садржине разних дела, која су на тим јези-