Учитељ

НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН, И СРЕДЊИХ ШКОЛА 625

Ова. је борба. нарочито у Немачкој веома велика, те је услед тога и сам цар крајем прошле године сазвао једну научну конФеренцију, од признатих школских ауторитета, ради саветовања односно програма средњих школа.') И шта је билог Споразум је постигнут у толико, што се признало, да су ученици јако оптерећени и да треба у неколико програме из појединих предмета скратити, што ће у врло кратком року и бити, али борба. ће се ипак и даље продужити, јер се начелна погодба није постигла. Нас би и сувише далеко одвело, када би опширно прегледали ову борбу и потражили њен почетак, што је без сумње врло интересантна ствар. Ну то нам за сада и није нужно, за то ћемо и гледати, да будемо што краћи, имајући у виду нарочито наше прилике.

Нама се чини, да је сва ова данашња борба једнострана, јер сваки овај правац има у виду у највећој мери само стручне обвире. Класичар би хтео класичне језике а тако исто стручњак у живим језицима хтео би ове. Специјалиста у латинском језику тражи да осигура приоритет латинском, други опет грчком, и т. д. Ми пак смо убеђени, да то не сме бити, кад год је реч о васпитним школама. Ми се морамо и код језика питати, као и код осталих наставних предмета: да ли су они потребни, т.ј. да ли служе истакнутој васпитној цели, па тек онда да нађу места у настави, иначе не, те да нам постигнуће истакнуте цели не би сметали.

Што се тиче нових језика, у томе смо сви сложни, да су за средњу наставу од преке потребе, за то су и нашли места, како у гимнасијском, тако и у програму за реалке. Али, у последње време, као да се о њиховој вредности у извесном степену поколебало. За доказ тога служи нам најновија појава, што се допустило, да ученици сами не морају оба језика учити, већ који је коме воља, било ли Француски, било немачки. Ово је за нас доста неразумљиво. Зар да ученици сами себи праве програм: Зар да они одређују, шта им треба а шта не; Па на што онда цело васпитање и сви васпитачи 7

И не узимајући у вид практичне разлоге, који говоре за, учење нових, живих језика — нема сумње, да је знање ових језика од огромне вредности, пошто њихове литературе садрже огромна блага, која могу послужити за образовање моралних карактера код наших ученика. У колико се више сами ученици оподобе у знању истих у толико је то боље, јер ће бити у

1) Види о томе «Просветни Гласник» св. 1 и 2. за 1891 г,