Учитељ

648 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

У предавањима из географије било је то исто што и са историјом. Ја сам најпре отпочео са физичком географијом. Сећам се прве лекције. Чим сам је почео, одмах сам се збунио. Показало се, да и ја не знам оно, што сам хтео да објасним десетогодишњој сељачкој деци. Умео сам објаснити постанак дана и ноћи, али се збуних при објашњавању зиме и лета. Стидећи се свога незнања, ја понових оно о дану и ноћи, а за тим сам питао многе моје познанике, обравоване људе, и нико сем оних који су скоро ивишли из школе и оних, који предају географију, не умеде ми добро без глобуса објаснити. Молим читаоце да ми верују. Ја тврдим, да од 100 људи једва један то зна, ма да то уче сва деца. Научивши добро, ја опет отпочех предавање, те помоћу свеће и глобуса објасних, како се мени чињаше врло добро. Деца ме слушаху са великом пажњом и интересовањем. (Особито су волела да знају оно, у шта њихови оцеви не верују, те да се, по могућности, похвале својом мудрошћу.) |

На свршетку мога објашњавања о лету и зими, устаде скептик Семка, најразумнији ученик, па ме запита: „Како то да земља иде, а наша кућа стоји све на једном месту, — и она би требала да се крене с места.“ Ја видех, да сам својим објашљењем и од најбољег ученика удаљен на 1000 врста, а шта је остало за оне слабије 2... ;

Повратих се опет натраг, — објашњавах, цртах, наводих све доказе о округлини земље: путовање око света, како се види прво катарка на лађи, па онда доњи део, кад са обале морске гледамо, ит. д. И утеших се мишљу, да су сад све разумели, зато им зададох да напишу задатак. Сви написаше : уЗемља је округла као лопта, -- први доказ... други доказ.“ Трећи доказ бејаху заборавили, па запиташе мене. Они су мислили, да је главно запамтити доказе. Не један пут, не десет пута, већ сто пута сам се враћао на ова објашњавања и увек неуспешно. На испиту би сви ученици одговарали лепо, они то и сад чине, али ја знам да они не разуму оно што говоре, па кад се још сетим, да и ја сам нисам то разумевао до своје 30 године, онда сам извинио и њихово неразумевање. Као год што сами ја у детињству, тако су и они сада веровали на реч, да је земља округла, али ништа нису разумели. Мени је било још лакше разумети, јер ми је дадиља још у детињству причала, да се на крају света небо са земљом саставља, и тамо на крају земље жене у мору платно беле, а по небу га простиру. Моји ученици су се давно утврдили, па и сада остају у појмовима, који су савршено противни мојим предавањима. Треба много и много времена док се поруше ти појмови, које они сад имају, и онај поглед на свет, кога нико није оспоравао док га још појмили нису. Закони физике и механике први би порушили ове старе погледе. Али ученици, као и ја, као им сви, пре физике почели су учити физичку географију.

У предавању географије, као и у предавању других предмета, најобичнија је, а врло штетна погрешка — хитање. Чим смо се обрадовали да знамо како је земља округла и иде око сунца, а ми трчи брже, предаји то