Учитељ

740 ГОВОР О ЈАНУ АМОСУ КОМЕНСКОМ

свега писање познање Божанства — он тражи да би се могле свуда по свима селима подићи основне школе, да:

— Дохотци манастирски немају се ни нашто друго употребити него на свете потребе, нарочито на школе.» Каква, дрскост и слобода у времену сколастичке потчињености папи и ауторитетима. Какво слободоумље од Коменскога у времену, у коме су многи па и он бам у Дидак. Магни држали да се земља не окреће! ,

И са свим је право што је Авг. Линднер казао за њега:

— Док је историја Философије једва што прибележила о његовим пансофијским покушајима: историја школе и наставе управо од њега датира своју епоху, а сва замашна предузећа садашњости на пољу школских рефорама — сва почивају на његовим раменима,»

Да се оцени вредност свију педагошких мисли Коменскови, треба и друкчија прилика, него што је беседник има, и већа снага од моје снаге и више слободнога времена, него што сам га ја имао, а мени нека је слободно да завршим свој говор изреком данашњега великога педагога Дитеса:

Коменски је највећи педагог свију времена и народа! Слава му!

Напомена. Наша браћа Хрвати пмају преводену и уДидактику Магнус и «ИнФорматоријум». Како је Коменски био велики педагог још пре три стотине година видеће српски учитељи из овога извода, који им доносимо из »Пнформаторијума“ са жељом, да ове две књижице набаве и прочитају сви они, који су се прихватили тешкога посла васпитачког. Могу се набавити и преко Глав. Одбора учитељског удружења. — Ево шта вели Коменски о добијању знања у родитељској кући.

!. (У другој и трећој години нека родитељи уче децу шетајући с њима: Гле крава, гле птица! ево мачка! ево дете! и т. д. У четвртој, петој и шестој години може се познавање природних предмета све више развијати и умножавати, тако да деца знају шта св зове: камен, глина, песак, стабло, грана, пупољак, цвет. крушка, шљива, јабука, трешња, грозди т, д, а уз то п захтевати, да те предмете деца сама именују питајући их; Шта је овог — Како се то зове“ Зашто је ово“ — "и

%. «Оптици биће почетак да деца разликују светло и тамно. Али не сме се допустити, да гледају у одвише јасно светло ц блесак, а то особито у млађе доба, јер би се вид врло слабио и кварио.“

«Оптичке вежбе, што ће се показивати бојадисане и насликане ствари, левпота неба, стабала, цвећа, воде. Нека им се дају у руке (илп око врата) корали, ружице, лепа парчета разнобојних тканина и т. д То све оштри вид)»

3. «Звездознанство може се почети већ у другој или трећој години, и то мотрењем небескога свода, разликујући шта се зове бунце, шта месец а шта звезде: у трећој или четвртој години могу деца разабирати, да сунце и месец иззазе и залазе, да се месец види некад пун а некад непотпун. У шестој години и

Зависи а а а