Учитељ

ГОВОР О ЈАНУ АМОСУ КОМЕНСКОМ 741

да расуђују, како је дан зими кратак, а ноћ дугачка, лети пак, да је дан дугачак а ноћ кратка и т. д.»

4. «Почетак земљописа биће у првој години и доцније још, да знаду разликовати свој кут, колевку своју, материно крило; у другој и трећој години да познаду собу у којој станују куда иду спавати, куда јести. куда на шетњу, а, где да траже светло а где топлину; у трећој години нека се упознаду не само са собом својом него и са ходником, кујном, двориштем, вртом; у четвртој нека се упознаду са улицом, тргом, са кућом стричевом, ујаковом, теткином, бабином и т.д., у петој и шестој години нека све то боље утврде, а нека се науче познавати шта се зове село, (или варош) поље. ливада, гора, река и т. д. Поред тога нека се уче разликовати време, да је друго ноћ а друго дан; нека знаду шта, је јутро, шта вече, шта је подне, а шта поноћ. После нека св науче да има, 7 дана у недељи, и како се који зове; у недељу и светац да се не ради, него да се иде у цркву, где се Богу служи, и т. ит. д.“

5. „У историји и памћењу разних догађаја нека се поучавају и вежбају, чим се језик развијати почне н то најпре малим управо детињим питањима: Ко ти је то дао; Гдв си био јуче; Где прекјуче; и г.д. А пошто памет дечја сада почиње благо скупљати, с тога ваља настати, да не скупља друго но ствари добре и корисне за развијање ума, морала и побожности,»

6. „Штедњи и економији уче се деца ако пазе да одећу не кваре, не деру и не цепају.» |

7, «Рачуну ће бити почетак у трећој години, где ће се с почетка бројати до пет, после до десет и то разговетно изговарати, ма и не разумели шта то значи. У четвртој, петој, шестој години биће доста, ако науче бројати највише до двадесет, и ако буду знали, да је н. пр, седам више него пет, петнајест више но тринајест.»

8. «Мерење ће се схватати већ у другој години, поимајући: шта се зове велико, шта ли мало, а за тим шта зе зове кратко или дуго, широко или уско, у четвртој години доста су напредовала ако буду знала разлике неких облика на, пример шта св зове круг, шта црта ит. д. Најпосле имена најпознатијих мера.“

9. уПлач је прва песма наша, па се деци забранити не може, а кад бин било могуће, забранити не би смели, јер помаже и здрављу.“

„Друге године почиње песма и свпрка угодно занимати децу и то особито ако се пева, звони, ако сат туче или ако се свира на коме чнструменту. С тога их ваља забављати, да им се ухо и ћуд уче песми и хармонији.“

»„У четвртој години почињу већ бистрија деца певати, од слабије тога не можемо још захтевати.“

(У петој и шестој години Коменски набраја лаке чешке побожне и народне. песме, којима треба децу научити.)

«То све, а можда и више, могу родитељи лако научити децу, кад се с њима забављају у вече после овршена посла или после обеда. — Чим више буду знала, тим ће им боље песме омилети, па се тако на уста малених умножити дика и слава божја. Благословена је кућа где се чује Давидова песма!"

10. «Деца хоће, да увек нешто раде, јер млада крв не може бити мирна Ал то је добро, те им се бранити не сме, него се ваља постарати. да увек нешто раде. Нека као мрави непрестано раде, пужу, носе, вуку, слажу, разлажу. премећу; да паметно раде што год раде, у том им ваља помагати, а кадшто се о њима и поиграти. Пошто неке ствари могу бити опасне (као ножем резати, секиром сећи и т. д.), друге би могле бити оштећене, над би се дале деци у руке (на пр. лонци, чаше, књигв и т. д.) с тога ће бити мудро, да им мосто правога посуђа дадемо играчке. На пр. ножеве од олова, секиру и мач од дрвета, књиге