Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли 197

Ма да су овде наведени примери веома интересни у погледу лековитости уплива осећања на организам, то је овај, који ниже износимо, још интереснији, јер нам показује како је по некад и слаб импулс довољан, па да пробуди одсјај живота, у организму, који изгледа да је већ на крају «да се угаси». Пример се односи на случај с Александром Семеновићем Шишковим, државним и друштвеним радником из времена царовања Александра Гог. «...... При свршетку 1840. год. — вели Аксаков') — ја сам последњи пут видео Александра Семеновића. То је био већ труп човечји, непокретан и нем. Само кад се близо наднесе човек над њим могао је приметити, да слабо дисање још није престало... Једном, у времену таког летаргичког сна, кад се већ нико више није снебивао око њега, него су говорили гласно, лармали и ходали као око покојника, према коме су сви равнодушни, на један пут је устрчао камердинер (собни слуга, собар) и казао доста тихо, да се господар зауставио преко пута и послао ме да упитам за здравље Александра Семеновића. На опште изненлђење, готово страх, у том истом тренутку Шишков је отворио очи и доста одлучним гласом казао: «благодарим господару, кажи му, да ми је боље", — и пао је у пређашњу неосетљивост, која је трајала још две недеље.»

«Мртви и непокретни човечји труп» на један пут отвара очи и «доста одлучно» изговара паметну фразу! Овај је Факат тим значајнији што је Шишков, као што се види из описа његових последњих дана, умро од старости, т. ј. од таквог узрока, када се, као што је још Биша показао, делателност органа анималног живота прекраћује пре осталих. Шта је могло «пробудити» овај, на веки успавани, живот! Пробајмо неће ли нам дати одговора упоређење с другим сличним фактима више знаним !..... Пред вама је болесан човек, «непокретан», «нем», «неосетљив» ка свему окбном, ни један звук не долази до његовог ува; но ево разлеже се нежни глас љубљеног садруга, и мртво бледо лице болесниково на један пут оживљава, очи се отварају и његова уста шапућу речи љубави. Каткад бива чак довољно и једно име љубљеног бића, па да се изазову ови · исти појави. Ну, само се собом разуме, оваки су случајеви могућни само с природама које веома јако љубе; код таквих природа ово осећање љубави достиже највећи ступањ развића. Оно расте и јача на рачун осталих осећања, зато није чудо што се у сравњењу с осталима оно одликује већом сталношћу, већом животном снагом; није чудо што од свију осећања оно на по-

ов. «Вђетникђ Европн“ г. 1877. статђа г. Стотнина «Александ Ђ Семенор р вичђ Шишковђ»,