Учитељ

196 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и мисли

години, уплашен на маскаради маском одевеном медведином, сишао је с ума, и од тада, у току 52 године, готово ништа, није товорио, него је само мумлао и цибао се телом, старајући се да подражава медведу». |

Треба ли доказивати, да се плашња, као и радост или љутња, може изражавати не само на врло разнолике начине, него каткад и дијаметрално противним. Ако се под упливом овог осећања тело често налази у дрктавом стању и мускули толико ослабе, да сасвим престају да раде, то, с друге стране, познати такође Факат ојачане делателности мускула од плашње, која им придаје невероватну снагу, удесетостручава њихову енергију. Карпентеру су причали, да је једна куварица, која, се једва држала на ногама од старости, чувши вику: «пожар», зграбила огроман сандук, у ком је чувала све своје имаће, и побегла низ степенице с таком лакошћу, као да је носила неки тањир. Кад су ватру угасили, она је пробала опет да подигне тај сандук, али га није могла чак ни с места да помери, него су јој га морали изнети горе два човека.

Овај олучај огромног узбуђења енергије у увелим старачким мускулима може нам веома олакшати појимање таких појава, као што је лековито дејство нервног потреса на, ову или ову болест. Тако г. Манасеин наводи овај веома значајан пример Тадиоло-а. Он је лечио 70-то-годишњег старца, који је целе године патио од потпуне парализе десне половине тела и губитка говора (афавија). Кад је бивало лепо време старца су износили у двориште, и ту је седео на својој столици. Један пут, кад је он тако на пољу седео, догоди се да је једна од његових укућанака, померив памећђу, скочила кроз прозор и пала на калдрму пред његовим ногама. Потресен неочекиваним случајем смрти, старац је устао и са свим слободно викнуо: · сженска скочила кроз прозор!» Јак душевни потрес повратио му је моћ говора и слободни покрет десне половине тела. Каткад, у осталом, исцељење, под упливом осећања, бива само времено, но тим не мање веома карактеристично. Писац ових редака познавао је једног баштована веома тепава, муцава; он је с муком изговарао реченицу и на свакој готово речи запињао је десетину пута, но кад се овај човек наљути (а он је био веома плаховит, и најмања, шала доводила га, је до беснила) тешко је било веровати да је он тепав на језику — тако му је говор, у време љутње, текао слободно и сваку је реч изговарао јасно и разговетно; с тога су му често услед тога пребацивали: «ти се само умеш лепо грдити и псовати, а што упутно рећи, то од тебе и не излази».