Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли 195

хове се луџбе по некад избацују невољно услед ослабљења, подупртих мишића, као што је ово добро познато код човека и као што се мени десило да видим на животињама : псима, мачнама и мајмунима. Дисање се убрза; срце куца силније, брже и јаче; но сумњиво је, да ли при томе оно тера и крв брже по телу, јер кожа изгледа бескрвна а снага. мишића, брзо ослабљава. Код преплашеног коња ја сам осећао кроз седло куцање срца тако јасно, да сам могао избројати ударе. Умне способности јако се помрачују. На скоро за тим следује потпуно ослабљење, па и обамрлост. Примећено је једном, да, је јако уплашена канаринка не само дрхтала целим телом, при чему се појавила бледоћа око корена кљуна, него је чак пала у несвест (обамрлост). Ја сам једном ухватио зимовку (гимпел, 1 оћа ругташа) у соби, која је при том пала у таку велику обамрлост, да сам ја неко време мислио да је цркла.» Најинтереснија је у овоме наводу, наравно, та околност, што плашња, врло често показује слично дејство и на човека. Дрхтање тела, бледоћа, већа или мања несвестица чине у таком случају, као што сваки зна, веома обичну појаву. Дејство страха да човек претрне, укочи се, такође је ошште познати Факат. Бивали су чак примери парализе. Тако, Трусо прича о једном човеку, који је «увек био здрав, 'ну кад се једном јако уплашио изненадним ударом грома, онеспособио се да влада мишићима једне половине лица». Јака плашња може чак и да убије човека. Хислен, по речима г. Манасеина, прича, међу осталима, ова, два случаја, смрти од плашње, од којих је један веома карактеристичан у педагошком погледу: «Два млада човека враћали се из лова. Један од њих мало је заостао тако, да је други већ могао да избаци пушку и, улазећи у собу, почео је, шалећи се, да нишани на осамнаесто-годишњу девојку која је ту радила, плашећи је да ће да окине ороз. У том истом моменту чуо се пуцањ и — девојка је пала у несвест. Пуцањ се разлегао по авлији, где је друг оног несрећњег шаљивца избацио своју пушку ; но девојка се тако јако уплашила, да је добила грозницу и после четири дана, умрла.“

Други случај: «Мати је затворила свога несташка (дете) у мрачну комору и оставила га тамо неколико часова. Кад осу, на послетку, отворили врата, дете је већ било у великој несвестици, а после три дана умрло је.» Препоручујемо овај случај пажњи оних матера, које са неким особитим задовољством практикују то заплашивање деце. Случајеви поремећаја памети такође нису ретки. Један од најинтересантнијих случајева. о томе наводи Бријер-де-Буатон: «један баштован у својој 22-гој