Учитељ

194 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли

га не нађе, сваљује се на сам организам.') «Готово сви сувремени лекари признају, да наступи јаког узбуђења пролазе много брже, кад им се да слободан излаз, незадржавајући их механичким начином» (Карпентер). Свакоме је, н. пр., познато, а нервозним женама нарочито, да сузе веома олакшавају душевно растројство ; тим већи значај морају имати, у случају узбуђења, мишићни покрети. За доказ овога наводим овај случај, који је Карпентеру саопштио доктор Гау из Бостона. «У тамошњем заводу суманутих налазио се младић, полуидијот, који је, као и већина слабоумних, имао честе и јаке наступе љутње. У циљу да их умере и ублаже, лекари су му преписали доста тежак Физички рад. Давали су му да дневно по два пили три часа струже дрва; он се томе ни мало није противио. и наступи срџбе нису се јављали преко целе недеље, изузимајући недељу, дан одмора. За тим је, опет, било решено, да је за њега боље да тестерише и недељом по неколико часова, него да се љути целога дана. И кад је ово приведено у дело, он је са свим ојачао и већ није узнемиравао никога својим узбунама.» Овамо се односи и опште познати Факат, да људи, са овим или оним душевним растројством, веома често инстиктивно траже олакшање у физичком раду.

Тако исто постоје врло јаки докази о дејству нервне силе кад се угуши, када њен излив не налази излаза, него се «сваљује на сам организам» Причају, н. пр. да је «једна, од двеју сестара сиротица, које су се јако волеле, добила јектику. Сестра је нежно лебдела над њом за све време њене дуге болести; но кад је она умрла, равнодушност и спокојство оне која, је остала у животу, изненадило је околне, који су, веома природно, очекивали велико туговање. Прошле су две недеље после смрти, и једног јутра њу су нашли мртву на постељи. Ни за живота, ни после смрти нису могли наћи никаквих симптома, који би објашњавали тако напрасну смрт. Узрок је овде, очевидно, био убиствени утицај задржане туге на нервну систему, који се је одбио по целом организму» (Карпентер).

П.

Сад да пређемо к утицају плашње, ужаса или страха.

«Код свију или готово код свију животиња, па и код тица» — вели Ч. Дарвин — «страх доводи тело у дрхтање. Кожа, постаје бледа, на њој се јавља зној и власи се костреше (дижу се у вис). Лучење цревног канала и бубрега ојачава се, и њи-

1) О овоме види дивне доказе код Х. Спенсера у његовим „Опитима,> а нарочито у његовим мзврсним «Основима психологије“ (Т. Ги УП).