Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ 201

узмемо у обзир и оне случајеве, кад су власи израшћивале поново, чим се душевно спокојство потпуно повратило.

Сва слична Факта доводе на мисао, да психички потреси не само условљавају разне промене у овом или оном органу, него да они могу бити узрок “чак и општег растројства у храњењу организма. У самој ствари мучно да коме није познато, како се каткад, услед душевног узбуђења, на један пут губи апетит, па чак и привремена одвратност од јела. Но постојви прави докази о овоме штетном дејству психичких појава. Тако н. пр. чињена су посматрања над једним човеком, који је имао Фистулу желудца, и видело се, да сваки јачи душевни потрес успорава и растројава варење хране. Овде је немогућно не поменути о веома поучној околности, да се ти исти појави, по испитивању Броше-а, опажају и код животиња: што јаче која животиња осећа извесни бол, тим се више задржава, у њој варење и тим спорије ради њен желудац.

Ето тако су различни случајеви утицаја осећања. И тај се утицај шири на цео организам, на све његове радње, почињући с најсложенијим и завршујући с таким специјалним појавама, као што је нлпр. боја коже. Многобројни примери показују нам, да се једно и исто осећање изражава не само на веома разне начине, него каткад условљава чак и са свим противне промене. Оно час ојачава прилив крви к мозгу, час, на против, јури је у обратном правцу. Јављајући се по некад узроком задовољства, смеја или веселости, оно се, у другим случајевима, немилосрдно сваљује на човека, убија га на место, а ако по "некад и поштеди живот, то причињава, веома озбиљне повреде, веома озбиљна Физиолошка растројетва. Удесетостручавајући у једном случају енергију мишића и у опште свију отправљања, организма, психички потрес понекад, на против. одузима човеку последње његове силе и потпуно парализује његову делателност. Како да се објасне ти појави; Истина. они нам показују да, међу психичком делателношћу нервне системе и осталим радњама организма, постоји најтешња, непрекидна веза; али признање такве везе још не решава питање. Оно нам не каже: каква је та веза, каким начином она условљава собом горе расматране случајеве психичких појава; оно нам не даје одговора на питање: на који се н, пр. начин нервно узбуђење саопштава срцу, крвним судовима или органима, за лучење и, час ојачавајући, час успоравајући купање срца, причињава. појављивање крвног зноја или служи као узрок силном шећерном лучењу мокраће; Даље, по чему се једно и исто нервно узбуђење, од психичког растројства, рефлектује тако различно на разним лич-