Учитељ

202 УЛОГА ТАБЛИЦЕ У НАСТАВИ

ностима;: по чему у једном случају оно унуштава н. пр. способност говора, у другом — радњу мускула; зашто н. пр. туга изазива код једнога крвне сузе, а код другога, на, против, само седило косе (влавијј На послетку, како треба разумети узроке општих промена храњења под утицајем овога или онога нервног узбуђења: Сва нам се ова питања сама намећу кад смо већ упознати с фактичком страном утицаја осећања на човечји организам. На жалост наука нам не даје још потанког, | потпуног одговора; једне или друге појединости остају још не- | равјашњене и предмет су нагађања, али у општим цртама је | пут за решење ових питања обележен врло јасно, и на њега | _би ми баш и желели сад обратити пажњу наших читатеља.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

— ===> аејевее——————т—

УЛОГА ТАБЛИЦЕ У НАСТАВИ,

————

Под овим насловом одавно сам мислио да изнесем колико | вреде у настави камене таблице што их деца имају и носе са | собом у школу. Јер сам приметио, да не само учитељски приправници но и многи учитељи не умеју довољно да св послуже 4 овим, како бих ја рекао, најпотребнијим и свемоћним наставним | среством у школи. | | 1

Но белешка, у 10. свесци «Учитеља» за ову годину под на- 5 словом «Против школских таблица» стр. 892, натерала ме је, | да не чекам више на срећније време, но да украдем мало од | обичнога и да напишем ово неколико реда. |

У гој се белешци износи мишљење једнога чешкога учи- | теља, Ђ. Келера из Румбурга, о таблицама школским, и то, као | што сам наслов каже, против њих.

Да видимо прво то његово мишљење и колико је оно | оправдано. ј

Ђ. Келер вели: «да се њима умножава кратковидост код. | деце». Је ли ово истина, и зашто би и чиме би то таблице чиниле ; Келер вели: «деца приближавају (таблице) чао ближе. час даље очима, а тиме се вид слаби». А није истина, да се овим вид «слаби», него пре јача, јер се очи вежбају на гледање на разном одстојању. Само кад би деца држала трајно. «ближе очима», онда се опет вид не би «слабио», него би деца, постајала кратковида. Но «ближе очима» деца могу држати и. прописе своје и сваку хартију, и онда би смо, по тој логици |