Учитељ

УЛОГА ТАБЛИЦЕ У НАСТАВИ 203

избрисали писање из школе. Нису дакле криве саме таблице, но наблизо држање.

Келер вели даље: «таблица нема са свим црне боје, и на њима се често тешко разликују сви знаци, нарочито тањи потези.» Мисли ли г. Келер да би таблице «са свим црне боје» биле боље за очи и да би њима умањио кратковидост и онда кад би их деца држала «ближе очима», он се грдно вара. Познато је, да је и сура или сива боја добра за очи; само у овом случају што мало више сура или мало више сива није добра с тога, што је и крижуља или писаљка, од истога камена, те нема, великога контраста између слова и подлоге им. Но питање је, да ли је и ово толико «шкодљиво» за очи: Да и ово није у неку руку једно вежбање очију: И, да ли баш ово производи «кратковидост» ' Није ли и писање плајвазом исто тако «шкодљиво», особито на хартији затвореније боје; Јер је овде контраст још мањи, него између таблице и слова исписаних крижуљом. И онда би остало, да писање почињемо пером. А ово неће допустити ни једна Методика, никако начело поступности. На послетку, шта да кажемо и за само писање пером, ако се не пази да хартија буде бела а мастило црно; Неће ли и ту исто тако бити мало контраста између подлоге и слова, ако мастило буде бледо а хартија у боји:

Ако се пази: да је таблица увек чиста; да је писаљка (крижуља) зарезана; да се не пише кад је време мутно и облачно: да су клупе намештене лепо, да светлост долази с леве стране, и да деца лепо седе при писању, онда отпада и ова једина замерка, која се донекле с правом чини таблицама.

Келер даље вели: «таблици није потребна Нарочита подлога, при писању, па зато деца често пишу држећи је на коленима, онако згрчена и погурена тако да им глава долази скоро до таблице.» Ни овде, као што се види, није крива таблица сама, но држање њено. И где су те прилике, где деца пишу „држећи их на коленима»; У школи, где има клупе. за цело не. Код куће, где има стола, опет не. Остаје дакле за то двориште школско и кутње. Мисли ли г. Келер то! Онда ту има и већих замерака: што су на сунцу,. на промајц, на ветру, а то све шкоди очима више но близина од колени до очију. Па зар за то да избацимо таблице, што неко дете може да пише на њима и у дворишту; По такој логици мени се чини, да би смо могли да избацимо и буквар и све читанке, јер «деца често читају држећи их на коленима онако згрчена и погурена тако да им глава долази скоро до њих», а то ваљада човечанство неће учинити никада.