Учитељ

ПОЧЕТАК БУКВАРА 9233

толико побркају, те на питање одговарају : место реч — реченица, место слог — глас, место глас — реч, место слово — реч, место глас — реченица, место реченица — глас и т. д. Па када најбољи предавачи признају огромне тешкоће почињући од реченица, зар је чудо што обичнији раденици одмах у почетку анализе остављају сва та апстрактна имена (и реченице и речи, и гласа и слога и слова) па прелазе одмах на слова и уче децу читању и пре потребног вежбања у расклапању речи на гласове; — Зна се да је за децу појам о реченици апстракција, као год и појмови о речи, гласу и слову; а кад се то признаје, онда се мора признати, да је лакше научити децу да разликују реч, глас и слово него још и реченицу и слог. Што мање тешкоћа на путу, то се њим угодније и брже путује, а што мање апстракције и збрке у | раз. то ће и метод бити бољи. Када се има на уму задатак, рад кога се све ово чини /што боље и лакше учење читања и писања), онда се са правом могу изоставити и реченице и слогови из анализе усменог читања. Нарочито је ово потребно у почетку самога рада. Доцније, када се савладају прве тешкоће Буквара, учитељи могу научити ученике | раз. и слогу и реченици, а да их ту и не науче неће бити год велике штете, јер ће то ученици морати учити и понављати у ПЏ.иу Ш. и у ГУ. разреду. Још један јак разлог има пиотив реченица у томе, што су оне сложеније него речи. Има маса речи у нашем говору, која је само од два гласа, а реченица ни једна не може така бити, У свакој реченици има много гласова, које ученици не могу разликовати, а кратке речи као : во, со, ос, он, до, ар, ам, ат, уд, уби т. д. тако су просте, да се могу узети за почетак анализе речи на гласове. Из свега овде побројанога моћи ће наши предавачи увидети: да је природнији и лакши метод, који се почиње са анализом речи на гласове, него онај, који се почиње са анализом реченица. Како сам ја по томе методу радио у | раз. ивносим овде у неколико предавања : +

1. Ствар — слика. —

(Разликовање ствари, биљака и животиња од њихових сликај.

Пре него што се пређе на ово предавање учитељ треба да из очичигледне наставе пређе: пса, мачку, кокош и да утврди појам животиње; да води разговор у свези са очигледним посматрањем о јабуци, грожђу, босиљку и да утврди појам биљке; да се разговара о школским и другим стварима и да утврди појам ствари. Када су ово ученици научили, онда се може прећи на то да се разликује ствар од животиње и биљке. Те разлике најлакше се изводе, ако се при предавању обрати пажња на кретање (ход) и растење, и ако се при томе гледа на оно шта може животиња, шта биљка, а шта не може ствар. Када се све то утврди онда се приступа оваком раду:

Извадите Букваре! — Седите лепо! — Хајде децо да разгледамо Буквар! — Јуче смо разговарали о Буквару и научили, да он има корице