Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и мисли 191

се видети, вели Ч. Дарвин, на неким случајевима психичког пијанства. Др. Кричтон Браун (Мефсај Мтгог 1865.) наводи случај, који се десио с једним младим човеком врло нервозног темперамента. Он је, дознавши телеграфским путем да је добио неко велико завештање. с почетка побледео, затим се развеселио и пао у стање крајње радости, које је било сједињено с великим неспокојством и руменилом лица. За тим је пошао да се шета с једним од својих другова да би се умирио; ну кад се враћао, он је посртао, гласно се смејао, непрестано разговарао и гла сно певао на улици. Са свим је било познато, да за све време није окусио ништа од спиритуозних пића, и ако су сви, који су га сретали, мислили, да је пијан. После неког времена наступило је бљување, и полусварена храна подвргнута је испитивању, из кога се видело да нема ни најмањег трага од алкохола. За тим је дубоко заспао, и пробудио се здрав, ма да се жалио на главобољу, подригивање и изнемоглост».

Ми видимо из овога случаја, да осећање радости, доведено до крајњих граница, показује угушљиво, болесно дејство на цео организам, на све његове анималне и вегетативне процесе. Отуда већ није тешко разумети, да то осећање, услед још јачег прилива крви у мозак, може бити узрок и изненадне смрти. Г. Манасеин саопштава следећи случај, који се десио на железници у Инглеској 1867. године: «Жена једнога од слугу при железници очекивала је своју кћер да ће доћи на влаку о коме се био пронео глас, да се сударио с другим влаком и да су многи од путника погинули. Ну влак је дошао, кћи се показала жива, и здрава, мати ју је загрлила и — одмах умрла». Познато је такође, да је нећака Лесинга умрла од радости кад је неочекивано нашла испод ујакова, кревета 90.000 дуката. Сви ови примери, узети скупа, показују нам, да се осећање радости може изразити на врло разнолике начине, од којих једни бивају са свим противног карактера другима. Ако се ми сад обратимо к оним душевним потресима, у основи којих леже, мирују друга осећања — љутња или гнев, страх или плашња то. ћемо видети, да се и овде понавља то исто правило. Тако н. пр. под упливом љутње «срце и крвоток увек су потресени, лице румени и постаје црвено, а вене на челу и на врату шире се»; но каткад «срце бива тако успорено јачином љутње, да лице постаје бледо и модрикасто». Сличне супротне измене показује и радња мишићне системе. «Узбуђени мозак придаје силу мишићима и у исто време енергију вољи. Тело се обично исправља као да се спрема наглој радњи; каткад је оно нагнуто к противнику и крајеви бивају више или мање напрегнути. Уста,

15»