Учитељ

248 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

необразованим и полуобразованим мајкама у њиховом тешкоме послу око васпитања — он покреће и „Предавач“, који се ни по чему не може похвалити вишо од „Породице“. ; :

У „Предавачу“ има пет предавања: о башти, слика ос, познавање бројева од 1—100, олово ч бакар, Босна с Херцеговином, а на крају на 8 страна као додатак „Главне мисли из Русовљевог Емила“, које нису довршене. То је садржина ове свеске. Предавање о башти носи наслов „Разговор у 1 разреду о башти.“ Па поред свега тога, што му је тако име дато, морамо га сматрати као предавање, јер се каже: у 1 разреду и јер се у школи изводи.

Одмах у почетку предавања видимо у „Предавачу“ новине, које се до сада уз предавања нису употребљавале. Тако писац излажући поступке при овом предавању одрећује овај ред:

»1., испитивање дечјег искуства ; 3. проширивање искуства; 3., сре ђивање искуства; и 3. изкасивање у целини“.

Ово опште методичко правило понавља се још само код предавања, »Олово и бакар“, само што тамо нема: испитивање дечјег искуства, него_ се помиње : радња чула; место проширивање искуства, објашњавање и допуњавање искуства; место сређивање искуства, само сређивање ; а место исказивање у. целини, упоређење. Још код предавања „0 Босни с Херцеговином“ стоји одељак течење искуства и „сређивање искуства“. У предавањима услика ос«“ и „упознавање брајева од 1—100< нема одељака уискуства“ сигурно за то, што ту и не може бити ни течења, ни проширивања, ни. сређивања искуства. Ето, како се на првом кораку осветило ово опште правило писцу, јер га није могао унети у ова два предавања. Да. ова два предавања могу имати све побројане одељке, сваки ће читалац увидети, али и ако и у њима и у свима предавањима основне школе мора бити и испитивања и проширивања и сређивања искуства (јер се за то и предаје) опет се ова општа методичка правила не уносе у предавања, једино из тога разлога, што сметају природној подели предавања. „Предавач«“ их је донео извесно за то, да прикрије са новом „фирмом“ стару робу, којој се тражи купац. Ова методичка подела навела је писца на досадно понављање у првом предавању и на разређивање у место сређивање искуства. То се види и по самим насловима садржине. И код испитивања искуства и код проширивања и код сређивања и код исказивања у целини говори се о својини баште, о месту, о величини, о користи ит. д. И када сам писац признаје да се ово предавање мора држати два часа (јер је великој, онда се тек може замислити досада, код ђака првог разреда, кад им се и по четврти пут стане говорити о својини баште, о месту, о величини и т. д. Где је писцу предавања. остао интерес, без кога не може бити „принципијелног “ и на упсихолошким основама“ израђеног предавања!

Друга мана овога предавања јесте разређивање искуства и ако је израђено под наслдвом „сређивање“. Јер сви предавачи знају за оно пе-