Учитељ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ КЊИГА И ЛИСТОВА 249

дагошко правило „све у своје време а на своме месту“, а писац га се није сетио. У свима предметима добар предавач концентрише око предмета или ствари или места и броја и оно знање, које деца имају и оно, које при предавању добију упоређујући га са другим познатим. |

Тако није урадио писац овога предавања. У место да је код својине (о башти) ујединио и оно што деца знају, и оно што им он казује и оно што сређује, а тако исто и код рада, користи и т. д. он је то исцепкао у четири одељка.

То дељење навело га је на још једну крупнију погрешку. И код испитивања. искуства и код проширивања искуства писац се служи аналивом — питањима и одговорима. Такав поступак осуђује свака методика. Ако се код „испитивања искуства“, мора сазнати питањима оно шта деца знају, онда се код „проширивања искуства“, оно што деца не знају, мора назати, испричати. То је и најкраћи и најправилнији пут. — Но баш да претпоставимо, да се писац решио да иде овим другим дужим и тежим путем, зарад саморадње, онда што ће му она два одељка „испитивање и проширивање искуства“, кад су и један и други потпуно једнаки, и кади у једном и у другом одељку ученици све одговарају што се год запитају. Што ће му „проширивање искуства“, кад му на свако питање У оНаде одговарају ' —

Колико писац овога предавања има сам искуства о раду у | раз. основ. школе видеће се најбоље из ова два примера:

Код „исказивања мисли у целини“ писац вели да треба прозвати четири учаника, па им казати: „ти ћеш причати где је твоја башта, колика је и чим је ограђена; ти, други, причаћеш: ко ради у башти, чиме ради и шта ради; ти трећи причаћеш : шта добијамо од баште и зашто је корисна по наше здравље; а ти, четврти, причаћеш: може ли башта да напредује без рада и шта је дужност наша“. Да ли има у Србији учи" теља, који ће послушати писца, да натерају децу, да причају оно, што нико не уме да прича и што се не може причати — Ја не верујем. Од куда писцу то „исихолошко, знање, да тражи од деце | разреда, да му причају ово: „може ли башта да напредује без рада и шта је дужност наша #< — И шта се ту може причатиг — И зар то сме да се тражи од. оне деце, која једва испричају малу истинску приповетку % —

Поред тога при овоме предаваљу писац се огрешио о једно важно педагошко правило. И ако је у почетку предавања казао, да „треба ићи природним током“, опет је он заборавио и на тај ток и на начело очигледности, те је ученицима 1 разреда почео предавање о башти у учионици. Да је писац био човек од „искуства“, он би извео децу у башту и показао им све оно што је говорио, па би то тек било право „проширивање искуства“, и више би му вредило него оно понављање у четири пута међу школским зидовима. Ово је нарочито требао да учини и због тога, што он