Учитељ

9250 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

говори варошкој деци имена: мотика, атпов, будак, грабље, косир и т. д; а сеоској помиње: салата, спанаћ и т. л.

Код предавања „ос“ писац је пао у погрешку с тога што је узео оба. слова у један пут. И ако су она у Буквару заједно, опет ће сваки метогичар признати, да је учење двају слова од један пут тешко, а у почетку. учења, као што је овде случај, и врло тешко. Много би боље било да је писац изнео једно предавање о обручу и о слову о, а друго предавање да му буде „02“, где ће само с бити непознато.

Друга је погрешка што као циљ предавању истиче на првом месту ово:

. Да се постави разлика између животињице, њене слике и твног имена“.

Разликовање животиња, биља и ствари од њихових слика и речи треба. да се изврши раније у засебним предавањима, јер је то врло тешко, те се тешкоћа мора савладати пре почетка Буквара.

Поред тога у овоме разговору писац нам не рече ни једну реч о животињи осу. И ако у почетку предавања рече, да би добро било показати живог оса пабоденог на иглу, опет не рече о њему као животињи ни речи. Зар би посматрање оса и разликовање његових делова тела или његова жаока, или нешто из живота, зар би то било од штете за очигледну наставу и за ученике 2 Мени се чини да би при том било више и интереса и користи него при сређивању искуства о башти. И ако нисам мишљења, да се о насловној слици у Буквару дуго и много говори на штету слова, које треба изучити, опет сам уверен, да сваки учитељ греши, који то у раду превиђа. Остали поступак у овоме предавању правилно је изведен.

Треће предавање је упознавање бројева од 1—100. Писац овога предавања држи се још онога застарелога мишљења, које је новија педагогика, осудила, да у једном предавању, за, један час, упозна ученике П разреда са свима бројевима до стотине. Да је тај метод осуђен види се по томе, "што се много сигурнији успеси постижу са предавањем једног по једног броја, и што се на овај начин ради у свима нашим вежбаоницама. Онако исто, као што се ученицима | раз. предаје број за бројем, исто се тако и ученицима П раз. предају редом по 2—3 броја и при томе раду утврде се сви односи мањих бројева у све четири рачунске радње.

Радећи тако прави предавач неће пасти у погрешку „Предавача“, да мора, О ти код 10, 30, 40 и т. д. да су оне нуле на место десетица; нити ће се преварити да код 100 пита: „Колико ће сада бити нула иза јединице 7 — јер се то један код свију добрих предавача зове стотина.

Ово предавање не одликује се ни толико „ориђиналношћу“, колико, „разговор о башти“, а и оно мало што је ориђинално — све је сама погрешка. Остало што није ориђинално било би добро, да је рађено савременим методом, који смо у почетку поменули. "