Учитељ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ КЊИГА И ЛИСТОВА 251

Четврто предавање „олово и бакар“ писац је извео упоређујући. Овај метод може се правдати само код описа, јер се све разлике могу чулима уочити. Али код налажења и код употребе, те се разлике не могу уочити. За то упоређивање непознатога са непознатим нарочито онда, кад се то још и не види, не може се никако допустити. Највећа мана овога упоређивања је та; што се предавач не може довољно задржати код појединих тачака; што мора у исто време да говори и о једном и о другом предмету, те се мисли не могу везати јако за предмет, коме припадају, и могу се после кратког времена груписати око онога другога предмета. Упоређујући познат предмет са непознатим -то се не може догодити.

Поред тога погрешка је и то што писац после свршеног предавања које је чинио поређењем, опет то поређење два пут понавља — један пут усмено, а други пут писмено. Зар не би боље било, да је писац рад промене и рад интереса тражио, да ученици опишу сваки минерал засебно или један од њих кад је већ поређењем свршио предавања % —

Последње предавање („Босна с Херцеговином“) израђено је методом путовања. Како се овај метод криво код нас почео тумачити и погрешно разумевати, види се у неколико и по овом предавању. Метод путовања може се само онда применити, када је наставник дошста пропутовао ону земљу, 0 којој предаје. Ако он то није учинио, ако он сам нема јасних престава о ономе путу, којим води своје ученике, онда ће то пре бити путовање кроз маглу, него по земљи. Зато у овоме предавању и нема јасних слика; ни вароши, ни брда, ни реке, ни равнице ништа се не преставља живо и верно — све је непотпуно, бледо и штуро. — Сем тога при овом путовању наставник мора, ићи природним путевима и не сме чинити скокове, као што их писац чини. Гледајући по мапи, он је учинио неколико погрешака, од којих ћу му поменути само једну. Тако он у почетку предавања гледа са Гучева Босну, и каже кад се пређе преко Дрине, доћи ће се у варош Зворник! Од Гучева до Зворника има на коњу уз Дрину четири часа, а пешице 6. Како се грдно писац преварио! — Још је требало да цртањем објасни неуким предавачима како се то и црта и путује. Када свега овога није било, онда је много лакше и за учитеља и за ученике, да предавање о Босни с Херцеговином учитељи држе на стари начин.

»„ Глав. мисли из Русовљевог Емила“ пивац је унео по своме нахођењу. По моме мишљењу у место користи, тим својим радом он чини штету и учитељима и преводиоцу „Емила“. „Емило“ је преведен на наш језик два пута. Има га и ћирилицом и латиницом штампана. И учитељи би помогли српску књигу, кад би га куповали. Овако, ако га буду тражиди у »Предавачу“ и они ће бити оштећени, јер Русовљев „Емило“ и основи његова васпитања само се могу разумети у целини. Из појединих мисли Русовљевих, које г. Петровић по своме нахођењу одабира, читаоци неће моћи добити ону везу, која се налази у целокупном делу; а свакојако изостаће