Учитељ

952 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

и много мисли, које у вези са онима одабранима чине целину и дају ориђиналан тип „Русовљевом Емилу“.

Поред овога, замерамо г. уреднику и на томе што је овако тешку ствар — Русовљеву ФилосоФију васпитања метнуо на крај »Предавача“. · Та, ваљда, уредник треба да зна оно просто педагошко правило: да се најпре уче и читају теже ствари, а лакше треба метати на крај, да се читају, кад се човек умори 7. Г. уредник је ово учинио, зато што је желео да оправда покретање листа, па је држао: да се нико неће сетити сличности „Предавача» и „Учитеља“, ако теорију буде оставио на послетку, у место да је стави на прво место, као што ради „Учитељ“.

Какав је „Предавач“ са методске стране, ја сам изнео у ово неколико примера; а какав је практичар, „психолог“ видиће се најбоље из ових питања, која даје ученицима | разреда :

— Може ли у башти рађати што без нашега труда“ —

— Може ли коров да подмирује наше потребе“ —

—- Ко после оца има највише права у кућиг“ —

— Шта треба да ради онај, који хоће да му башта доноси користи 2 — (Ко хоћд да му башта доноси користи, треба да је негује.

— Какву још корист имамо од баште; — (Она нам даје биљке за храну и за украс.)

— Шта је наша дужност 2 (У 1 раз. и права и дужности!)

Како је г. писац непажљив види се из овога: Сва деца ТУ раз. знају, да је устанак на Невесињу био 1875, а он каже 1876 г. — Али овоме се не треба чудити. Човек, који жели „Предавачем“ да усрећи учитеље, кад је уређивео „Учитеља“ могао је да пусти у лист и такво предавање, у коме се каже да има видљивих и невидљивих именица.

После свега овога читаоци ће увидети да овај лист није никаква, добит за учитеље и просвету, да у њему нема ничега што би оправдавало његову појаву, да су предавања непажљиво и невешто написана, да. су и у ономе у чему су ориђиналпа — погрешна. М. 2.

Робећтса 7а риске које и Нгул!вкој 1 Зјауотај. Макада Кг. ћру = вјау -дајта!. хетајаке ујаде. Ластеђ 1892. "Мак Теп. Отапшла. Стр.92, средње 80. на Финој, јакој, сатинираној артији, повез тврд, цена, 96 новч.

Хрватске основне (пучке) школе, добиле су ове школ. године нову књигу, којој горе исписасмо име. Росеиса ова то је буквар с читанком за Т раз. осн. школе. Цела књига штампана, је само латиницом (читанке за остаде разреде, као што ћемо доцније изнети, имају чланке и латиницом и ћирилицом). Она је једна лепа новина не само у школској књижевности, него у опште у књижевности хрватској — а новина та у томе је, што се ове год. овом првом књигом која у школу ступа, уводи усправно писање