Учитељ

502 ЗАБАВА и ПОУКА

— Које ти је корисније: или излечити једног од јогунства, или научити десет њих да мачка има четири ноге, једву главу и један реп 7...

Мван ћуташе.

— Ја мислим да је прече оно прво. И ако сам од старијих учитеља — продужи домаћин — ја поштујем сваки напредак и трудим се да га проучим из два разлога. Један је мој лични, а то је из сујете; а другије, што ми зежи на срцу да заиста будем користан радник. И ја осуђујем ову претрпаност у нашем програму. Али је не осуђујем тога ради што је много, него што је многом непотребно. Није ли боље научити дете да чита, пише и рачуна, и поред тога да подгаји коју воћку, кошницу, баштицу, жививче, него му причати да мачка има нокте, да крава има реп, да коњ има четири копите и да пас има зубе којима може да уједег!И опет велим : васпитање треба да је на првом месту. А теби. Иване, као твој старији друг, налажем : остави све, па лечи јогуницу. Ту ћеш више користити него да га научиш и целу „црквену историју и целу јестаственицу |... А кад је реч о јогунству, онда да ти опричам шта сам ја једном радио са јогуницом. И ако је то било у првој години мога учитељевања, опет ми је цео догађај остао

свеж у памети... Али... да најпре пџопијемо по једну !....

+ +» =

Још као ђак, на свакој мојој књизи написао сам моју највећу жељу: „желит само да будем учитељ“. М, заиста, то је био врхунац мојих жеља. Никакав положај не изгледаше ми тако леп, тако велики и узвишен као учитељски.

Сад можете мислити како ми је било, пре својих двадесет и шест година, кад сам од капетана примио уверење : да сам постављен за учитеља у Н..... Глупост је, али ја се не стидим да причам ни глупости из моје мпадости. Онда сам био срећан, И смејао сам се и плакао од радости. Скакао сам као манит, па сам онда корео себе: што правим којекакве детињарије а овамо постао „дјејствителни“ учитељ....

Свима мојим укућанима беше мило. Људи сељаца, па дочекали да им у породици неко постане чиновник! Зар то није понос