Учитељ

504 ЗАБАВА И ПОУКА

— Збогом !

— Збогом! Срећан пут!

Стриц ошину коње и ови кренуше....

Глава пуна мисли, груди пуне најсветијих осећања. Моја млада и свежа машта ишла је далеко, много даље од оног плавог неба!.. Еј, младости | Ти си светиња живота човечјег. "'Геби једној све је могуће !.. Ти си свежа, ти си снажна, ти си дрска ! Куда ум човечја не сме, ти смеш! Га се високо дижеш изнад свију висова; ти. само ти, творцу света у очи гледаш! "Тебе ништа не може савладати, јер си јача од свега, јер си већа од свега... Будите уверени: сваки је младић песник !...

» » »

Школска зграда беше доста лепа и пространа. Кмет, који ми се одмах по доласку јавио, беше врло добар и доста писмен човек. Није ми требало мгого с њим кубурати, јер је овај посао прилично разумевао. Наредио је да се деца доведу у школу.

Лепа је то ствар посматрати децу првога дана. Гледаш га још с врата, кад улази: час бледи час црвени, уснице му чисто модре и по мало заигравају. Изгледа ти склоно и шлачу и смеју. Огац га приведе столу, ја га мало помилујем по глави и обрашчићима, питам како му је име и презиме и чиј је. И гледам како се по мало крави: обрашчићи све више румене, он се све више смешка ; види да то није ништа страшно. А кад га пошљем у скамију, онда је већ дошао себи...

Међу осталима тога дана посети ме и месни свештених. Бете то човек млад и врло пријатан. И он ми доведе свога сина. Призовем дете к себи, питам га то за ово, то за оно. Дете врло бистро и врло оштро.

— Како ти је име — питам га.

— Милан.

— Чиј си2

—“ Јове, Ивановића, свештеника.

— Имаш ли још браће 2

— Немам.

— А сестара 7