Учитељ

508 ЗАБАВА И ПОУКА

— Шта ти је 2

Он ми показа „Буквар“ сав исцепан.

— Ко је то поцепао 2

— Милан.

Планух... Али се опет уздржах и одох у собу, те попуших још једну цигару. Био сам се прилично умирио. Премишљао сам: шта да радим 7.. И на послетку решим се: да од Милана одузмем његов „Буквар“, па да дадем Који.

Наредим да уђу у школу. Џошто су поседали на своја места, уђем и ја. Заиста, био сам врло озбиљан. Деца ме нису видела тако, па се чисто поплашише.

Како сам сео за сто, позовем Милана. Он дође.

— Што си поцепао Који „Буквар“ 2

Он саго главу, па ћути.

— Јејли, море 2

Он опет ћити.

— Умеш ли говорити.

Опет ћути.

— Иди, узми твој „Буквар“ и подај Који! — заповедих.

Он оде на место, узе са скамије свој „Буквар“, па га спусти у торбицу. |

То пређе меру. Ал ја се опет уздржах. Притајеним гласом рекох:

-— Но!

Он ћути. Ја се подигох... Приметио сам да су сва деца чисто била премрла. Приђем њему и тргнем му из руке торбицу.

— Али ја не дам! — јекну он, и погледа ми право у очи.

Оне лепе плаве очи беху закрвављене, оно лепо лице искривљено. усне се припале једна уз другу, па само играју. То више не беше Милан, то беше са свим друго дете, гадно, одвратно дете.

Ја га погледах хладно, па га укочих мојим погледом на месту.

Извадим из торбе „Буквар“ и дам Који....

» = =

Од тога дана измећу мене и Милана беше прекинута свака веза. Оно бар тако је изгледало у школи. Одмах сам о томе извес-