Учитељ

ЈОТУНПИА. '

Пи __--- о |. леилинк <= 8

тио попу,'и замолпо га да ми номогне у овоме; објаснио сам му у кратко шта он, као отац, треба сад да ради: ударио сам наро: чито на то: да он према њему буде равнодушан, и да му каже: кад оп у школи није као што треба, опда ни оцу не може ваљати.

И ја више се нисам њему ни обраћао. Нисам хтео ни да га слишавам, ни да му прегледам таблицу и ако сам приметио: да је и лекцију добро учио и таблицу марљиво написао.

Сем тога, Милан је био мој љубимац. Ако ми је што требало да се из собе данесе, пили каква мања и лакша послуга, то је Милан извршивао. Сад је сва моја милошта прешла на Коју. Њега сам мазио, миловао по глави; једном речју: чинио сам све, и више вего што сам Миланчићу чинио, само да би овај више осетио: шта је изгубио својим јогунством. |

Мећу тим он за прва два-три дана изг'едаше још дрскији да се тако изразим — чисто ми је пркосио; али сам приметио : да он то није чинио да мени пркоси. него од једа није знао шта да ради.

Али кад мину неколико дана поче ти мој Милан обарати главу. И ако нисам хтео погледати у њега, иџак сам приметио, како ме пажљиво слуша, како се пашти да све налоге, које ја другој деци дам. и сам изврши. Видео сам како ме гледа непрестано гледа све дотле док ја главу на његову страну не окренем, а онда обара очи зе:љи....

Ја се бејах решио да не попуштам све дотле док га не сломим, па да би то трајало и две године... пе

Једнога дана наредим првом разреду да донесе прописе. Донели сви па и Милач. Ја им дам налог како ће да седну и обратим пажњу на све ситнице, само да ми први пропиг добро напишу.

Један по један износили су ми прописе. Ја погледах и био сам потпуно задовољан,

Приђе ми и Милан и поднесе пропис. Летимице впдех да је и леџо написан и чпст.

Али ја и он бесмо у завади.

— Шта ћеш упитах 2 озбиљно.

Да. да. ла. ми. УЧИТЕЉ 32