Учитељ

466 УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

Ну ми морамо свагда бити свесни о томе, да смо те саставне делове добили анализом и апстракцијом. Не смемо никако замишљати, да су то оделити догађаји, не смемо их сводити на засебне моћи те тако начинити их самосталним. Они морају вазда остати оно што су, т. ј. саставни делови.

У психологији је за дуго превлађивало мишљење да се, пошто |

су већ постављене биле моћи душевне, тумачење душевних појава састоји у томе, ако се поједине појаве сведу на различите моћи. Тај Факат нам јасно сведочи, како је пеихологија слабо напредо вала. Ту су се покушаји класификације (подела) сматрали као узрок појединим појавама. И данас нам се заиста врло смешним чини ово „тумачење“ као нпр. страсти је узрок моћ за жељење, одлуци моћ за хоћење и т. д. То је исто тако као кад би се нир. рекло: 5 корацима је узрок моћ за идење, пробави моћ за варење и т. д. Старији психолози су дакле размештали разнолике појаве душевне _ по разним одељцима, баш као што трговци са својом робом чине, а те одељке су називали моћима душевним и сматрали их као узрок њихових појава. У том се састојала сва њихова класификација и _све њихово тумачење. Нова исихологија је ударила другим путовима. Она је почела истраживати, да ли се у свима душевним стањима не налазе једни. и исти елементи, тако, да се разноликост оснива само на превлађивању појединих елемената над другим. И новија психологија је убрзо дошла до тог уверсња, да појаве свести пе треба делити на групе, но на елементе, из којих се сва стања састоје, и на које наилазимо у свести при дубљем посматрању. Када осећамо и хоћемо, па та два стања свести на супрот ставимо, то ћемо видети, да код осећања превлађују само елементи осећања и да ту нема искључиво елемената осећања но и осталих, да ту дакле није једино „моћ осећања“ у раду, а тако је исто и са хоћењем. Ово је схватање једино које се може одржати, јер у нашој свести нема таких Факата, који би били н. пр. чисто мишљење без елемената осећања и воље и обратво. у

Најпростије стање свести које се даље не може психологиски разлагати јесте осећај. Осећај је најпростији Факат поихологиски,