Учитељ

564 ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ И ЖИВОТИЊА

њем баш и онда, кад је ово проузроковано са свим другим предметима, а не онима који су га прки пут изазвали. Услед тога, после. по неки пут постају знатна одступања у изражајном покрету, те се с тога њи хово објашњење веома отежава. Шавика код паса да се лижу зачела се отуда, што су ове животиње своју штенад лизале да би их тако очистиле. Овај се најпосле постепено везао с осећањима нежности или миловања и у овом облику пеето и данас указује своју умиљатост како према своме господару, тако и свакоме, који га милује. Ми обично протрљамо очи кад добро не видимо, и услед тога је дошло оно да ми свакад те покрете чинимо, кад пам је тешко да неку тамну или замршену представу ехватимо или разумемо. Ако је дисање ма чиме мало спречено, онда ми кашљемо да би ту препреку уклонили. Исто тако човек кашљуца по мало кад каквом тешкоћом дођеу неприлику,. бтапојеј је у својим лекцијама „О Физиологији“ велику количину таких Факата изнео, и он је ову појаву изражавања најбоље описао, прем- | да није појмио да ово мора објаснити навиком и инетинктом. Он наводи за пример играча билијара. Кад кугла врло мало одступи од правца, који јој је играч хтео дати, онда се види, како играч и главом, и плећима и погледом, и рукама чини покрете као да хоће куглу да одгурне од тога правца на онај, који јој је хтео дати, као да ће ови покрети, бајаги, помоћи нешто и вратити куглу жељеним правцима Код новајлија, ови су накнадни покрети тако уочљиви по некад, да код присутних, прозведу смех. Као што се види ови покреги нису ништа друго но последица навике, да се предмети терају или гурају ономе месту. где их | сжелимо метнути Човекзатвари очи и окреће лице од непријатногпредмета. који не жели да види, и исто то човек чини кад неко мишљење неодобрава (озуђује). Кад се на против при разговору одобрава речено, онда човек нагиње главу према личности, која говори и са свим отвор: очикао да хоће ревносно да посматра неки, Бог зна како интересантни предмет. Дарвин с правом истиче да ови облици изражавања који су одступили од своје првобитне употребе, имају наклоност да се и у самом мраку појављују. А Сгабојеб такође напомиње. да пеето, кад му. господар из даљине пружи парче меса, обадва ува напред окрене, као.

да се тај предмет (месој може да чује. Пасћеппе (42 Вопоспе) обраћа

"пажњу на ону појаву, да човек, кад му је тешко да се сети нечега, из. бечи очи, па погледом шара на све стране, као да тражи нешто. Кад се. задубимо у неку мисао врло јако, онда задржавамо своје дисање, а то долази отуда, што смо се навикли да тако евакад чинимо, кад нешто с великом пажњом слушамо, те да нам не би ни најмањи дах сметао да све потпуно чујемо. И обични знаци одобравања и неолобравања могу се сматрати као проширење или преношење извесних покрета, који су из сличних афеката произашли најпре. Као знак одобравања ми сагнемо главу напред, а то је један изражајни покрет који је без сумње отуда изашао, што су праоци данашњег човека поглавито устима узимали