Учитељ

ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ И ЖИВОТИЊА 565

предмете, који су им годили. Као знак неодобравања ми вртимо главом лево-десно, а исто то чине деца и животиње, кад им се пред устима држи какав предмет, који они неће да уз 'у. По нашем мишљењу, на сличан су начин постали: звиждање као знак неодобравања или куђења, и пљескање рукама, као знак допадања пили одобравања. Је ли тај знак нешто друго, но предругојачени знаци, којима ми исказујемо омаловажавање, презрење, гађење, и зар нису ови знаци са “в м слични с оним покретима и знацима, које ми чинимо кад хоћемо да испљујомо из уста неко јело, које нам се гади, или какав други непријатан предмет, који смо увели у устаг Напрасним истурањем ваздуха производе се звуци, које писмено можемо предетавити као узвике пу/ ту! ба/ пли уследи стискивања ваздуха, који пролази :змеђу сеечњака, постаје глас пспм А од тога, па до звиждања није далеко. А што сетиче употребе пљескања рукама као знак задовољења, то изгледа, да је ово, по свој прилици, постало из навике наше, да и пружамо. руке пријатним нам личностима и предметима, кад их спазимо. Са евим је то природан труд, што га човек уложи. да нешто загрли, и кад предмет није пред њим но врло далеко, те га не може да дохвати, онда се, наравно, руке морају сусрести и једна с другом додирнути. Сад, ако се овај покрет више пута понавља, онда ето пљескања рукама Још би се могло навести безброј примера, у којима се зиди, како се извесни покрети (изражајни), који су навиком свезани с извесним осећањима, и онда појављују, кад са свим други предмети ово осећање изазеву, а не они, који су га први пут проузроковаљи и с тим покретима везали. Овде, као и на претход ним примерима видимо како се навиком стечени изражајни. покрети скрећу од свога првобитног правца и проширују се и на сличне а:екте т.ј. служе овима као израз. Дидеро је имао право, што је у свом внаменитом „Писму о елепима“ рекао, да су изражајни покрети већином параболе. - Дарвин обраћа пажњу и на то, да со покрети, који су навиком евевани с извесним душевним стањима, могу вољом (хотимице) угушити. У таким случајевима остају само покрети оних мишићи, који су веома мало-или и нимало потчињени вољи, те се, нававно, њихови покрети не могу хотимично да спрече, и пошто се угуше покрети мишића, који су вољи потчињени, онда они други мишићи још чине своје покрете. и ови су покрети врло уочљиви и јасни. Зашто, н: пример, веђе при непријатном афекту, добију кос положајг Разлог је томе ово: Кад леца због глади или услед бола жестоко дрече, онда то јако упливише на крвоток, крв се потискује ка глави а нарочито очима, из чева се произведе неко непријатно осећање. А међу тим, Спатјез ВеП је посматрао како се у таким случајевима скупљају оишићи, који се око ока налазе, то тако око чувају. Упливом природног одбирања и наслеђа из овога, ЈЕ постала једна инстинктивна навика. У зрелијим годинама чо ек се труди већином, да угуши своју наклоност плакања, јер је увидео непријатност