Учитељ

'

590 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Критичар ми замера што у предавања уносим „општа методичка правила,“ јер се по његовим речма, „општа методичка правила не уносе у предавања једино из тог разлога што сметају природној подели пре давања • Чисто не могу да верујем, да је ово казао г. МА ИМ Јо назива општим методичким правилима“ оне наслове код појединих одељака у предавању, као на пр. „испитивање искуства,“ „проширивање икуства“ ит д Мени се чини да су баш ти наслови и подела по њима оно, што г. М, Ј. назива: „природном поделом предавања“ Јер шта има природније, него кад се прво испита дечије искуство, па се потом прошири, среди и т. д. Дакле, у предавањима налази се оно што г. М. Ј. тражи.

Друго су општа „методичка правила“ а друго „природна подела предавања“ —- могло би се закључити из горњих речи г. М. Ј. Моје је убеђење да је „природна подела прејавања“ једно од најважнијих „општих методичких правила.“

Да не мислите г М Ј. на она објашњења педагошких и психолошких принципа, која се у мојим предавањима налазег КЕ, то је друга ствар! Ја налазим да се предавања пишу за учитеље, и да је с тога веома потребно дати упуства која „општа методичка правила“ треба применити при разради овог или оног наставног материјала, и како их ваља при-

менити. Да је г. М Ј. мало више читао, а нарочито страну педагошку.

кењижевност, он ми не би замерао, што сам у пре авања унобио „општа методичка правила“, нити би се могао тако несрећно паразити, да „општа методичка правила“ сметају „природној подели предавања“.

Г. критичар замера ми, што сам се и код испитивања искуства и

код проширивања искуства служио анализом. „Такав поступак, вели он, · осуђује свака методика“. Шрема овим речима г. критичара, знање се не може тећи аналитичким путем! По његовом мишљењу, анализом се служи саао онда, кад се хоће да испита оно што се зна. Дакле, кад хоћемо ла упознамо какав сложен предмет, ми га не смемо растворити, већ га мо: рамо онако еп шазе изучити! Како би данас Хемија стајала, да није било аналитичног проучавања! Или можда, г. критичар мисли, да про-

учавање овог евета није у својој суштини аналитичког

Критичар вели: .Да је писац био од, искуства,“ он би извео децу

у башту и показао им све оно што је говорио“ Да је било баште и деце у „ПШредавачу,“ ја бих заиста то учинио Али где међ листовима, да нађем башту и децуг Ја сам писао само разговор о башти, а предпоставио сам, да ће сваки учитељ пре разговора одвести децу у башту и показ ти им све што се у њој може видети У школи се води разговор

и то прво о ономе, што се ичскусило — испитивање искуства — и по том о ономе, што се у башти није видело, или се непотпуно видело, па је потребно да учитељ прошири — проширавање искуства. :

Замерци г. критичара, што сам говорио варошкој деци имена: мо

тика, ашов, будак и т. д нема ни мало места. Нигде нисам рекао, да је