Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 598

Џа ви знаге и то, да су два члана уређивачког одбора премештени у забачена села и знате да је и тоједан узрок непизлажења „Породице,“ Познати су вама, врло добро, сви ови узроци, али ваши рачуни и каприси диктирају вам да овако говорите и да место овога подмећете из давање „Предавача“.

Колико су оваки књижевни прикази достојни за углед једног

књижевног листа — нек цене сами читаоци ,„Учптеља“. 2 Марта 1898 год“ у Београду. БлараЈнИК И ЧЛАН УРЕЂ. ОДБОРА Ђ. 0. Којић. УЧИТ.

На прву исправку ми бисмо имали шта одговорити, кад би вредило о: томе и више писати, у овом листу, који има пречих и важнијих послова од оваких полемика,

На другу исправку имамо да рекнемо само ово:

Нисмо из претију исисали да, је „Породица“ имала доброг одзива и да није престала, због тога што има великог дуга код претплатника. Један члан редакц. 006. „Породице“ казао је пред неколицином људи: да им је одтог листа била виша и да су поједини узели по неколико стотина д. И кад је тако, онда од листа, који на год. стаје 4. дин., то је приход толики да се више и не мож> очекивати. Ако је пак и преко тога остало што дуга штампарији. онда значи да је претплата дељена пре но што се штампарији платило, и онда је могуће да није остало готовине, него „вамо дуга. Што се тиче онога. што ин г.К.иг. Ђ. тако радо износе како „Учитељ“ има тек 2—%3)0 претплатника, можемо рећи само то: да »Уч.' има више претплатника него што они мисле, и што му желе

Уредништво „Учитеља“

0 утицају домаће дисциплине. Проматрања Јосифа Стојановића. Наклада књижаре браће А. Павловића; штампарија 4а0рра ТЕ Пт 1898. Страна, 40 обично 8% Цена 40 пара,

Ова је књижица подељена на 4 одељка. Сем тога, као пети одељак може се узети прилично велики увод, у коме писац површно износи мане варошког и сеоског васпитавања, наводећи да су и варошки и сеоски сталежи немарни према „захтевима научне педагогије“, и да „Родитељи из ове последње средине,због незнања, као и осталих рђавих погодаба у животу, ни мало не маре за књижевност, која би им могла помоћи у васпитању и образовању свога подмлатка.

Претерујући у овоме своме захтеву, писац с основом замера нашим васпитачима што: „Олако схватајући свој рад, они и сами не читају нити опет помажу књижевност

Ну са колико намвности почиње писац расправу овако деликатнога питања, види се најбоље из овога што верује да: „Сви штетни ути-