Учитељ

594 у ЕЊИЖЕВНИ ПРЕРЛЕД

цаји данас у нашем домаћем васпитању само ће се онда моћи да уклоне, када цело друштво осети корист од доброг васпитања, када цело друштво тачно оценн своје мане по у свему усвоји васпитани циљ 1 (Курзив је наш.)

У Г одељку „Дечија радовналост“ писац износи како родитељи и васпитачи греше што на запиткивања дечја одговарају или лажно, или им питања и силом забрањују. Писац је уверен да: „дете помоћу питања може брзо доћи до основних појмова, о истини, врлини и народним обичајима.“

Да питања дечја јако потпомажу сазнавање свега горепоменутога то је неоспорпа истина, али је свакојако претерано тврђење, да ће дете помоћу пштања брзо доћи до основних појмова о петини, врлини и народним обичајима. |

Поред запиткивања и рад зналости добро би писац урадио да је ставио још и упућивање деце на саморадњу, самосазнање, јер ће то по свој прилици бити важније од голога запшткивања, а о томе нема ни помена у овој књизи.

У П одељку писац говори о дечјем уображењу п играма Овај а одељак писац је много марљивије разрадио и изнео врло лепих примера уображења. За доказ ћемо навести само ове добро познате свима родитељима. „дете врло добро зна, да је се старији брат у мраку сакрио, па ипак жалостивно моли и богоради, да га не плаше “

„Мајке по старинском обичају плаше своју децу не знајући боља,

срества за домаће дисциплиновање. Лупајући у зид, и говорећи: „јао, иде мечка да. поједе дете“. „Мајка не разуме, да дете тада у самој ства. ри гледа медведа и види, како му се овај приближава

Говорећи о играма писац је правилно извео закључак. да се по и. |

гри једне гомилице деце може оценити и карактер и занимање њихових родитеља, :

„Код једне девојчице лутка пере, преде, шије, чисти готови ручак пегла и т. д. а код друге се ваља на канабету. бели се и румени пред огледалом, дочекује госте, жури св за позориште, бал ит. д

У ШП одељку писац говори о домаћим кавнама. Поред доста и добрих рефлексија о овоме питању писац, по нашем мишљењу, пада у две крупне погрешке

Прва је што очајава за васпитачима глумцима, што не могу глумачки издржати своју улогу. „Ни један човек нема толико телесних и духовних моћи, те да се може целога века претварати“ — вели писац и жали што се то не може издржати.

Мисли ли писац озбиљно, да би то била велика добит за васпи-

танике: По нашем уверењу, тако би васпитање опет спремало само глумце, који би се целога века претварали (када би могли, — за чим жали г. писац). И погрешке и махне људске донекле могу бити васпитна ере-