Учитељ

790 БА ЗЕДОВ

За извесно одликовање, а да се ипак обележи једнакост ученика, била су у недељи два дана сталежа, два заслуга и два богаства. У дане сталежа ученици су уређивани према стале

жима, у дане заслуга по вредноћи а у дане богаства према, количини дарова, које су богатији родитељи давали Филантропину. Сваког месеца био је по један дан случаја (Савпабад) када су ученици морали постити, бити у хладној соби или под ведрим небом и спавати на слами. Јер васпитање треба да спреми и за случајеве у животу. Распоред времена је овај: 7 часова спавања,'5 часова учења, 3 борења и играња, 2 за ручни рад у радионици, ! за уређивање књига и 6 за јело и одмор. Све што се може учити на пољу као н. пр. географија, не сме се учити у соби. |

Казне се састоје у томе, да се часови учења замене ручним радом или да се кривац остави у празној соби, где се нема чим занимати или да се стави у близини другова, који се играју, те да их може чути. Чулно пријатно награде, дају се само под увловом, да награђени позову да суделују и њихови пријатељи. Ни један се ученик не сме употребити, да друге проказује. Ово су у кратко закони Филантропина. Нико не може порећи, да су, у опште, паметни и добри и да смо ми у по неким стварима још и данас изостали. Особито мудра подела часова, умерено време за одбор, за телесно развијање и дуже бављење на пољу, спречавали су свако преоптерећивање ученика. Са свих страна. су придолазили ученици и завод је у скоро био у најбољем цветању. Не прођоше ни две године његовог живота а оснивач је већ позвао свет да га посете и критикују. Један велики испит би утврђен од 13—15-ог маја 1776 год. и, налик на вашарску. вику, позва Базедов „мудре пријатеље човечанства и космополите“ у посету, обећавајући им, да ће његови ученици најмање бар два пута више показати успеха, него ли други у најбољим школама. „Ми јамчимо,“ вели се даље у позиву, „да ће реченог 13-ог маја у Филантропину разумни људи, који воде рачуна 0 човечанству, имати да виде, чују и испитују односно школовања, толико важног, да би било вредно и достојно труда, да нам се пошљу људи из целе Немачке по наређењу рајхстага“, из Копенхагена, Петрограда, па и из најудаљенијих предела, јер је морална дужност, да се виде добра дела, која могу бити од великог значаја и да се после према њима ради. Боже, творче света, молимо ти се, учини да нас чују светски грађани !“<

Па и дођоше у знатном броју велики људи од школе, теолози и писци, међу којима беху: Резевиц и Шумел из Магдебурга, Телер и Николај из Берлина, Струензе из Халберштата,