Учитељ

516 МЕТОДИЧКЕ | ПРИМЕДБЕ

тељ ће их извести на оно место, где тога предмета има, ца га ту посматрати.

Како треба да буде то посматрање ;

Самостално по неком реду и поттуно. и још везано с веџбањем у правилном и лепом исказивању тримећенога.

Кад ученици већ имају пред собом предмет, који треба да упознаду, онда учитељ има само питањима да постиче и управља пажњу ученика на оне особипе. одлике, које они треба на томе предмету да посмотре и запазе, па их оставља, да они то сами посматрају и примећују. Млого се овде греши, кад учитељ само говори ученицима оно. што он сам примећује или зна о дотизном предмету, не постичући најпре ученике, да и они то својим чулима примете. Исто то бива, ако се учитељ сваки пут не увери. да ли су ученици запазили ову или ону особину, о којој им он говори. Још је гора погрешка, ако учитељ говори ученицима и оно, што ови још раније сами знаду о дотичном предмету. Тиме се убија у њима свака активност, саморадња 'ч самопоуздање. А тешко ће се наћи какав предмет у околини, особито у сеоским школама, о коме ученици не би ништа знали. Исте те последице бивају и онда, ако учитељ казује ученицима сам оно, што би ови могли сами да кажу, изведу, примете. Што год може учепик сам урадити, то ваља он сам и да уради. Учитељ треба само да помогне и упути Сваком повредом овога правила, само се омета духовни развитак и спречује се развијање учепикових способности и снага. —

Посматрање се може почети од ма које чулне особине прдмета: најбоље свакад од оне, која је ученицима позната или је најлакше и најбрже могу упознати Џа онда ваља посматрати и запазити најуочљивије спољне особине, и постепено даље ићи на мање приметне и уочљиве, те на послетку упознати особине, које су скривепије, ситније, неприметније. Тако о креди, соли може се почети од употребе, о љубичици од цвета, боје или мириса, о чели од меда, о. трешњи од плода и његове упо-

требе итд., па ће се онда посматрати најпре оно, што се на

том предмету чулима примећује: боја, облик, тврдоћа. виткост кртост, рапавост, мирис. укус итд. Само увек је главно. да по четак буде оно знање, које ученици имају о дотичном тредмету. па после да се иде редом од лакше приметнога на теже приметно. Ред тај не мора бити за сваки предмет исти и непроменљив, но. напротив, може се и мора се према природи и особинама предмета мењати. Али само учитељ га свакад у главноме мора имати у свести (па и на артији скпцираног) пре пре„давања Јер иначе радом «надохват» и «од рамена» не постиже

4 4